Transakciona analiza nam objašnjava kako i zašto možemo, kao odrasli, nastaviti da ponavljamo strategije koje smo razvili u detinjstvu, čak i kada one proizvode rezultate koji su samo-poražavajući ili bolni. Osnivač ovog psihoterapijskog pravca je psihijatar Erik Bern (Eric Berne), koji je  1958. godine objavio rad kojim promoviše novi terapijski metod koji naziva transakciona analiza.

Transakciona analiza je psihoterapijski pravac koji, pored  terapijskih veština, nudi teoriju ličnosti, teoriju psihopatologije i poseban filozofski pogled na svet. Osnovni filozofski principi na kojima počiva tansakciona analiza su:

• svi ljudi su u redu
• svako može da misli
• ljudi mogu da promene obrasce funkcionisanja koji im smetaju

Transakciona analiza može biti korišćena individualno, grupno, u parovima i porodično, kako bi tretirala sve tipove psiholoških teškoća, od svakodnevnih životnih problema do većih smetnji u psihičkom funkcionisanju. Ono što je specifično za transakcionu analizu je tzv. ugovorna metoda. To znači da se klijent i terapeut zajedno dogovaraju o zajedničkom cilju rada, deleći podjednaku ogovornost za psihoterapijski proces i njegov krajnji ishod. Obično se proces rada dešava kroz nekoliko faza:

• klijent i terapeut uspostavljaju kontakt, što znači da se upoznaju, klijent govori o teškoćama koje ga muče, a terapeut, pažljivo i sa strpljenjem, nastoji da razume klijenta, bez ikakvog prosuđivanja;
• klijent navodi jednu ili više teškoća koje su ga i dovele na psihoterapiju, u čemu može da mu pomaže terapeut, da bi se lakše izrazio;
• nakon što je klijent odredio koja teškoća mu je aktuelno prioritet, zajedno se dogovoraju o terapijskom cilju;
• zajedničkim snagama prelaze put od jednog do drugog podcilja da bi stigli do glavnog terapijskog cilja;
• kada je terapijski cilj ostvaren, dogovaraju se da li je to momenat u kom je proces završen ili će da definišu novi terpijski cilj.

Ko sve može da ide na psihoterapiju?

Na psihoterapiju može da ide svaka punoletna osoba koja želi, kao i deca i tinejdžeri, uz pristanak roditelja.

Kako odabrati psihoterapeuta?

Pri izboru psihoterapeuta uglavnom su važne dve stvari: da je osoba prošla odgovarajući višegodišnji trening za psihoterapeuta u okviru nacionalno ili međunarodno priznatog udruženja, o čemu svedoči sertifikat koji poseduje; da se osećate “dobro” sa psihoterapeutom – da imate doživljaj da psihoterapeut razume kako Vam je, da je usredsređen na Vas tokom seanse i da Vam pristupa bez prosuđivanja i kritikovanja.

Kako da znam da bilo korisno da krenem na psihoterapiju?

Najbolje je da slušate sebe. Ako bar jednim delom smatrate da bi vredelo otići kod psihoterapeuta, najverovatnije je to znak da bi bilo korisno da odete. Uvek imate pravo da se predomislite i odustanete od psihoterapije.

Kako izgleda prvi susret sa psihoterapeutom?

Najčešće tako što iznesete problem ili probleme koji Vas muče, eventualno cilj koji želite da dostignete dolazeći na psihoterapiju. Psihoterapeut Vas informiše o načinu na koji radi, proverite međusobna očekivanja i ako se dogovorite da započinjete psihoterapijski proces, razgovarate oko tehničkih detalja – način zakazivanja/otkazivanja seanse, cena, dinamika plaćanja, itd.

Mogu li pitati psihoterapeuta sve što me interesuje u vezi psihoterapije?

U redu je da pitate sve što Vas interesuje u vezi psihoterapijskog procesa. Klijenti često pitaju psihoterapeuta šta misli o njihovom problemu – da li je rešiv, koliko je potrebno vremena da se postigne željeno stanje, i sl.

Da li znači da imam mentalni poremećaj ako mi je potrebna psihoterapija?

Ne znači. Upravo preduzimljive osobe, sa inicijativom i sklonošću da aktivno rešavaju vlastite probleme, najčešće biraju psihoterapiju kao jedan od efikasnih načina pristupanja životnim teškoćama. Osobe bez mentalnih poremećaja često idu na psihoterapiju da bi unapredili svoj kvalitet života, razrešili neku aktuelnu neprijatnu životnu situaciju ili unapredili svoj lični rast i razvoj.

Da li je moja psihička patnja dokaz da sa mnom nešto nije u redu?

Nije. Naprotiv, psihička patnja je velika šansa da poboljšate svoj način življenja. Znamo da je teško da u to poverujete kada patite, ali većina klijenata to shvati nakon što razreši problem.

Ako imam mentalni poremećaj, da li mi je potrebna psihoterapija?

Različita naučna istraživanja su pokazala da u tretmanu mentalnih poremećaja najbolje rezultate daju kombinacija uzimanja psihofarmaka (po preporuci psihijatra) i psihoterapija. Razgovarajte sa Vašim psihijatrom i obavestite ga ako želite da započnete psihoterapijski rad na sebi.

Ako imam mentalni poremećaj, da li to znači da ću patiti do kraja života?

Ako se javite za pomoć i dosledno sarađujete u tretmanu, najverovatnije je da nećete. Mnogi mentalni poremećaji nemaju hroničan tok ako su tretirani blagovremeno i dosledno. Važno je da redovno idete na kontrolu kod psihijatra, redovno uzimate lekove i da Vas psihijatar ili psihoterapeut edukuju u kojim situacijama bi trebalo da se javite na vanrednu kontrolu.

Da li je moguće “promeniti se”?

Kada dođete na psihoterapiju, cilj nije promena Vašeg bića, već određenih obrazaca u ponašanju koji Vam kvare život. S obzirom da su ponašanja podložna promeni, samim tim je promena moguća!

Da li promena mora biti brza/spora?

Dinamika psihoterapijskog procesa zavisi od nekoliko faktora. Pre svega od prirode problema koji želite da rešite; od toga šta želite da postigne dolazeći na psihoterapiju; koliko ste spremni na promenu; od odnosa psihoterapeuta i klijenta, itd. Obično će Vam psihoterapeut, nakon što se dogovorite o cilju rada, reći koliko je otprilike potrebno vremena da dostignete željeni cilj, a prema njegovom dosadašnjem iskustvu.

Da li odlazak kod psihoterapeuta podrazumeva da klijent iznese šta ga muči, a psihoterapeut smisli rešenje?

Ne. Psihoterapija je vrlo aktivan proces i za psihoterapeuta i za klijenta. Podrazumeva zajednički rad i ravnopravno deljenje odgovornosti.

Da li je psihoterapija uvek bolna?

Psihoterapija ne mora da podrazumeva ni bol ni radost. Ne moramo se pomučiti za sve što nam je važno, niti je mučenje pozdan znak da pravimo korisne promene u svom načinu funkcionisanja.

Da li željena promena mora biti potpuna?

Neki klijenti traže da budu idealno “promenjeni” – uvek i u svim situacijama. Neki se čak povremeno plaše da će se skroz promeniti, da će postati “neko drugi”. U realnosti, klijenti menjaju neke obrasce ponašanja, a ne celu svoju ličnost. Promena koju postignu je svakako vidljiva, ali ne uvek i u svim situacijama.

Ako je terapeut iskusan, da li unapred zna šta me muči?

Psihoterapeuti nisu vidoviti. Čak i kada imaju dobre pretpostavke o Vašem problemu, ne mogu znati da li su tačne dok im Vi ne kažete. Ni jedan psihoterapeut ne može bolje od Vas da zna šta Vas muči, šta želite ili šta Vam je potrebno.