Ove godine 19.2. sam bila na online konferenciji, koju je organizovala ukrajinska asocijacija za transakcionu analizu.
Iako smo se na ovoj radionici dotakli značaja konteksta u kojem živimo, iako je voditeljka radionice spomenula opasnost pod kojom se u aktuelnom momentu nalazila Ukrajina, čini mi se da niko od učesnika nije bio dovoljno svestan opasnosti koja nadolazi.
Sećam se da je slično bilo i 1992. u Bosni, pred rat.
Moja komšinica je dva dana pred evakuaciju krečila stan, iako nismo imali vodu.
Baš je u tom momentu bilo važno da se okreči.
Verovatno da lakše ne misli i ne oseća.
Kada je nadolazeća opasnost ogromna i neizbežna, jedan od naših mehanizama preživljavanja je i “smrzavanje”.
To znači da uopšte nismo svesni kako se osećamo, niti možemo jasno da mislimo o situaciji u kojoj se nalazimo.
Iako možemo osećati jaku potrebu da nešto radimo, što baš i nije u skladu sa našim trenutnim kontekstom.
Ovo poređenje me još jednom podsetili koliko smo slični.
Gde god da živimo, koje god nam je boje koža, koje god da smo vere i ubeđenja.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
