Znate li šta je retraumatizacija i kako se prevazilazi?

Retraumatizacija se dešava kada se nađemo u situaciji koja po jednom ili više aspekata podseća na izvornu traumu.

Najpouzdaniji pokazatelj da se desila retraumatizacija je da osećanja pobeđuju zdrav razum.

Stručnjaci bi rekli da se tada aktivira limbički korteks, koji pogura frontalni korteks u drugi plan.

To znači da nas preplave neprijatna osećanja, iako znamo da se nije ništa toliko značajno ugrožavajuće desilo. Uznemirenost, prestrašenost, tuga, očaj, bes…Na skoro beznačajan ili minimalan povod.

Na primer, koleginica Vam je rekla da se “smirite” u momentu dok ste ljutito govorili. Što Vas je “katapultiralo” u osećanje neadekvatnosti i stida. I u uverenje da sa Vama nešto nije u redu.

Što na prvi pogled može delovati čudno. Što biste se zbog toga tako intenzivno loše osećali.

Ali, ako obatite pažnju na Vašu istoriju, onda se kockice slože. Istoriju postiđivanja, omalovažavanja, patologizacije i kažnjavanja Vaše ljutnje od strane jednog ili oba roditelja.

 

Šta činiti kada se desi retraumatizacija?

 

Uvažiti intenzivna neprijatna osećanja, umesto da ulažete energiju da ih ignorišete.

To znači da ih vidite kao još jedno podsećanje koliko ste bili zanemareni, maltretirani ili zlostavljani. Koliko je nekada bilo teško. Gotovo nepodnošljivo.

Takođe, važna je podrška spolja. Razgovor sa osobom od poverenja. Koja ume da Vas sluša i bude sa Vama. Ali i koja je fokusirana na Vašu dobrobit.

Po mom iskustvu, najčešće je to dobar psihoterapeut. Koji će Vam pomoći da povežete ono što se dešava sada sa onim što se dešavalo nekada.

U tom procesu ćete doći u kontakt sa zaboravljenim delovima sebe, osećanjima i potrebama kojih dugo niste bili svesni.

Sve navedeno je važan preduslov kvalitetnog života – života u kojem imate doživljaj da konačno stvarno živite, umesto da životarite.

 

Da li je moguće proći kroz ovo iskustvo bez pomoći drugih?

 

Verovatno i sami možete nakon nekog vremena “isplivati” iz vrtloga neprijatnih osećanja.

Ali ćete propustiti priliku da “porastete” iz neželjene situacije.

Jer se od traume iz odnosa možete isceliti samo kroz odnos. U kom se, za razliku od pre, sada osećate sigurno.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.

 

Koji faktori vezani za klijente mogu da budu važni za uspeh psihoterapije?

Kada mnogih od nas “pomagača” postoji tendencija da preuzmamo veći deo odgovornosti za ishod psihoterapijskog procesa nego što nam pripada. To me je inspirisalo da napišem ovaj tekst, kao podsećanje da postoje i faktori vezani za klijenta, koji takođe utiču na uspešnost psihoterapijskog tretmana.

Ako postavimo pitanje koje su to varijable vezane za klijenta koje mogu biti važne za uspeh psihoterapijskog procesa,  odgovor možemo dobiti analizirajući rezultate emprijskih istraživanja na ovu temu.

Beutler je sa kolegama izdvojio nekoliko varijabli koje objašnjavaju najveći procenat (i do 80%) varijanse terapijskog efekta (Beutler i sar., 1994).

Stepen ozbiljnosti problema

U okviru ove varijable važno je razlikovati stepen objektivne disfunkcionalnosti od stepena subjektivne patnje klijenta. Veća objektivna disfunkconalnost je povezana sa manjim efektom psihoterapije, dok je psihoterapija uspešnija ako je veći stepen subjektivne patnje.

Spremnost na promenu

Promena nije događaj, već je proces koji prolazi kroz stadijume. Klijenti koji se jave za pomoć u viši stadijumima promene imaju veću šansu da proces završe uspešno.

Kompleksnost problema

Odnosi se na broj problema koji su uključeni u klijentove žalbe i klijentovo funkcionisanje. Što je problem kompleksiji manja je šansa da će tretman biti uspešan.

Potencijal za razvoj otpora

Otpor možemo posmatrati kao rezultat interakcije klijent-psihoterapeut, i kao trajnu ili relativno trajnu osobinu ličnosti. Što je taj potencijal veći, manja je šansa za efikasan tretman.

Ja mislim da je “otpor” uvek rezultat interakcije klijent – terapeut, osim ako klijent nije na psihoterapiji isključivo zbog spoljašnjeg pritiska, što se dešava veoma retko u privatnoj praksi.

Stepen socijalne podršk

Takođe je važno razlikovati objektivnu i subjektivnu procenu, kao kod ozbiljnosti problema. Viši objektivni i subjektivni stepen socijalne podrške podrazumeva i veću efikasnost tretmana, ali viša je povezanost između efikasnosti tretmana i subjektivne procene stepena socijalne podrške.

Stil prevladavanja

Obuhvata svesna i nesvesna ponašanja usmerena na smanjivanje posledica nekog negativnog događaja. U zavisnosti od toga da li klijent eksternalizuje ili internalizuje teškoće zavisi kakva vrsta tretmana će mu više prijati.

Stil razvijanja odnosa

Prema nekim studijama relacija klijenta i terapeuta je jedan od najsnažnijih prediktora uspešnosti tretmana. Istraživanja su pokazala da klijenti koji razvijaju sigurnu relaciju više profitiraju od tretmana, dok oni sa ostalim tipovima relacija mogu razviti pasivno zavisni odnos ili otpor prema terapeutu, što svakako utiče na smanjenu uspešnost tretmana.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, edukator i supervizor iz Transakcione analize u oblasti psihoterapije

Šta može da stoji iza toga kada klijent ne dostiže željenu promenu?

Kada klijent u psihoterapijskom procesu ne dostiže željenu terapijsku promenu možemo da razmislimo o nekoliko sledećih stvari.

Faktori se se tiču ugovora i TA dijagnoze

Pre svega, treba proveriti da li je terapisjski ugovor potencijalno “Roditeljski”. Neki od primera takvog ugovora mogu biti: hoću da prestanem da se drogiram; neću odlagati poslove, smršaću, učiću više i sl.

Veoma je važno da proverimo iz kog ego stanja klijent želi promenu. Kada je terapijski cilj zapravo težnja klijenta iz Adaptiranog Deteta (moranje), očekivano je da neće biti rezultata. Zato takav ugovor ne treba prihvatiti.

Kada smo već kod “moranja”, veoma je važno da proverimo kakav odnos klijent zauzima prema sebi zbog nemenjanja. U slučaju da se proganja zbog toga, ugovor o prestanku proganjanja može biti rešenje zastoja u psihoterapijskom procesu.

 

Rad na pogrešnom nivou klijentovog otpisivanja takođe može biti uzrok zastoja u terapiji. Primer za to može biti rad na definisanju terapijskog ugovora, a da klijent nije siguran da je njegov problem dovoljno važan da bi se angažovao u njegovom rešavanju. U tom slučaju nije ni čudno što se promena ne dešava.

Nekada je dobro da se vraćamo korak po korak kroz klijentovu matricu otpisivanja i proverimo da li je klijetovo otpisivanje na nižem nivou nego što smo pretpostavili.

 

Faktori koji se tiču klijentovog skripta

Očekivano da klijenti unosu svoja skriptna uverenja u terapijsku relaciju. Pre ili kasnije će interpretirati terapeutov odgovor ili će provocirati terapeutovu rekciju koja je u skladu sa skriptnim uverenjima. Zato je važno da analiziramo klijentov transfer.

Sećam se jedne klijentkinje koja je u određenom periodu našeg rada učestalo kasnila na terapiju. Kada sam počela osećati ljutnju, pitala sam je šta za nju znači ako se ljutim na nju, a ona mi je rekla da bi to bio znak da sam ista kao i svi – da mi ne može verovati.

U slučaju kada je klijentovo drajversko ponašanje ili određena zabrana predmet terapijskog ugovora, a istovremeno zaštita od aktiviranja zabrane na postojanje, klijent ne da neće praviti promenu u ponašanju, već će mu daljim radom na sebi biti sve gore.

Npr. klijent koji hoće da razreši probleme povezane sa drajverom radi naporno, svaki put kada smanji intenzitet rada počeće da se oseća bezvredno ili čak da ima suicidne ideje. Određeni autori  (Ian Stewart je jedan od njih) savetuju da pre bilo kakvih promena u klijentovom skriptu proverimo da li klijent ima zabranu na postojanje. Ako je ima, važno je da se promena skripta bazira na razrešavanju ove zabrane. U suprotnom, neće biti terapijske promene i postoji rizik da klijenta poguramo ka tragičnom ishodu.

 

Faktori vezani za psihoterapeuta

Terapeutov kontratransfer može doprinosti zastoju u psihoterapijskom procesu. Zato je važno da se redovno superviziramo da bi postali svesni svog kontratransfera i iskoristili ga kao dragocen resurs za planiranje daljih koraka u psihoterapijskom procesu.

Pored toga, ne možemo uspešno primeniti tehnike i intervencije sa klijentima koje sami nismo prošli na našem ličnom radu.

Psihoterapijski rad se najbolje uči kroz iskustvo, iz pozicije klijenta. Što je jedan od razloga zašto polaznici edukacija iz transakcione analize u UTAS-u imaju obavezu redovne psihoterapije.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, edukator i supervizor iz Transakcione analize u oblasti psihoterapije

Da li stvarno pravimo loše izbore “zbog dece”?

Sve što radimo radimo jer nam to iz nekog razloga odgovara.

Iako možemo verovati da to radimo zbog drugih, a posebno zbog naše dece.

“Zbog tebe sam ostala/ostao u braku sa njim/njom…

Zbog tebe se posle razvoda nisam udala/oženio….

Zbog tebe sam trpela/trpeo nasilje….

Zbog tebe sam se žrtvovala/žrtvovao….

Radim po ceo dan da bih tebi obezbedila/obezbedio dobar život i sl.

Ako su Vam roditelji govorili ovakve ili slične stvari, važno je da znate da dete ne može biti odgovorno za izbore roditelja.

Jer da neko decu pita, oni bi izabrali zadovoljne i dostupne roditelje.

Što je nemoguće ako je roditelj u lošim uslovima.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, edukator i supervizor, Novi Sad.