Kompleksna trauma – trauma koja se ponavljala

“Al’ ja ne znam kako da se borim. Ja samo znam kako d’ ostanem živa”.
“Boja purpura”, Alis Voker.

Ova rečenica je primer narativa ljudi sa traumom koja se ponavljala.

Nakon takvih iskustava, psihičke tegobe su normalna reakcija. Na nenormalne okolnosti.

One su psihološka posledica zanemarivanja i zlostavljanja u detinjstvu.

Nisu znak slabosti i “poremećenosti” osobe.

Kao što je normalno da imamo opekotinu nakon što smo bili izloženi vreloj površini. Ma koliko da smo imali zdravu kožu pre toga.

Iz tog razloga se pojavljivala inicijativa da se u Američku klasifikaciju mentalnih poremećaja uvrsti i kompleksni posttraumatski stresni poremećaj (PTSD). Koji je psihološko stanje, a ne dijagnoza.

Jer kompeksni PTSD nije posledica uticaja gena, već produžene izloženosti traumatskim događajima.

Samim tim, i tretman je drugačiji, u kojem je psihoterapija ključna za oporavak.

Kompleksni PTSD se, između ostalog, manifestuje kroz sledeće teškoće: anksioznost, promene raspoloženja, depresivnost, prazninu, razdražljivost.

Zato, ako se prepoznajete u ovom tekstu, ne oklevajte da potražite psihoterapeuta.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.

Znate li šta je retraumatizacija i kako se prevazilazi?

Retraumatizacija se dešava kada se nađemo u situaciji koja po jednom ili više aspekata podseća na izvornu traumu.

Najpouzdaniji pokazatelj da se desila retraumatizacija je da osećanja pobeđuju zdrav razum.

Stručnjaci bi rekli da se tada aktivira limbički korteks, koji pogura frontalni korteks u drugi plan.

To znači da nas preplave neprijatna osećanja, iako znamo da se nije ništa toliko značajno ugrožavajuće desilo. Uznemirenost, prestrašenost, tuga, očaj, bes…Na skoro beznačajan ili minimalan povod.

Na primer, koleginica Vam je rekla da se “smirite” u momentu dok ste ljutito govorili. Što Vas je “katapultiralo” u osećanje neadekvatnosti i stida. I u uverenje da sa Vama nešto nije u redu.

Što na prvi pogled može delovati čudno. Što biste se zbog toga tako intenzivno loše osećali.

Ali, ako obatite pažnju na Vašu istoriju, onda se kockice slože. Istoriju postiđivanja, omalovažavanja, patologizacije i kažnjavanja Vaše ljutnje od strane jednog ili oba roditelja.

 

Šta činiti kada se desi retraumatizacija?

 

Uvažiti intenzivna neprijatna osećanja, umesto da ulažete energiju da ih ignorišete.

To znači da ih vidite kao još jedno podsećanje koliko ste bili zanemareni, maltretirani ili zlostavljani. Koliko je nekada bilo teško. Gotovo nepodnošljivo.

Takođe, važna je podrška spolja. Razgovor sa osobom od poverenja. Koja ume da Vas sluša i bude sa Vama. Ali i koja je fokusirana na Vašu dobrobit.

Po mom iskustvu, najčešće je to dobar psihoterapeut. Koji će Vam pomoći da povežete ono što se dešava sada sa onim što se dešavalo nekada.

U tom procesu ćete doći u kontakt sa zaboravljenim delovima sebe, osećanjima i potrebama kojih dugo niste bili svesni.

Sve navedeno je važan preduslov kvalitetnog života – života u kojem imate doživljaj da konačno stvarno živite, umesto da životarite.

 

Da li je moguće proći kroz ovo iskustvo bez pomoći drugih?

 

Verovatno i sami možete nakon nekog vremena “isplivati” iz vrtloga neprijatnih osećanja.

Ali ćete propustiti priliku da “porastete” iz neželjene situacije.

Jer se od traume iz odnosa možete isceliti samo kroz odnos. U kom se, za razliku od pre, sada osećate sigurno.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.

 

Čemu služi žalovanje?

Kada nam se desi značajan gubitak, sledi proces žalovanja. Hteli mi to ili ne.

Žalovanje za gubitkom je jedini način da ga stvarno prihvatimo i krenemo dalje. I najintenzivnije je u prvih šest nedelja.

Kako izgleda žalovanje?

Tako što svakog dana neko vreme tugujemo za time što smo nepovratno izgubili. Prijatelja, partnera, zdravlje…

Problem je što mnogi ljudi žele da izbegnu ovaj proces kada dožive gubitak.

Najčešće jer veruju da je žalovanje znak slabosti. Ili da, ako krenu da žaluju, da se proces neće nikada završiti i da će postati nefunkcionalni.

Ova uverenja, po mom iskustvu, prenose se sa kolena na koleno, i u našoj kulturi su veoma prisutna. Naša okolina nas podstiče da ne žalimo za gubitkom, već da nastavimo dalje, kao da se ništa nije desilo.

Izbegavanje ovog procesa je štetno iz više raloga.

Kako ljudi izbegavaju da žale?

Jedan od načina je da negiraju da se gubitak desio i ponašaju se u skladu sa tim.

To u praksi znači da neće odvojiti ni malo ili vrlo malo vremena za proces tugovanja. Naprotiv.

Biće aktivniji više nego inače. Kroz rad, sport, izlaske, druženje.

Na prvi pogled deluje baš dobro.

Međutim, ova strategija je štetna iz više razloga.

Pre svega, jer ne vodi prihvatanju gubitka, već nam traži dodatnu energiju da gubitak “držimo pod tepihom”.

Zatim, obično ostavlja posledice na fizičko i mentalno zdravlje, naročito ako se primenjuje dugotrajno. Tu pre svega mislim na psihosomatske bolesti i strahove.

Gubitak je i dalje tu, iako ga negiramo, tako da, kada se desi sledeći gubitak, imaćemo dupli posao.

Dakle, iako bismo mi želeli da ne postoji ono o čemu ne mislimo, ono ipak postoji.

Zato tugujte i plačite kada doživite gubitak, jer je to jedini način da ga prihvatite.

Dr sc. Danijela budiša Ubović, psiholog, psihoterapeut, edukator i supervizor, Novi Sad.

Koliko je vežbanje dobro za mentalno zdravlje?

Poznato je koliko je vežbanje joge blagotvorno za fizičko zdravlje.

Isto tako, blagotvorno je za mentalo zdravlje, jer predstavlja “jedan od zrelih oblika samostabilizacije i samoregulacije” (Richard Erskine).

Upravo zbog toga, kombinacija psihoterapije i joge daje odlične rezultate u razrešavanju različitih teškoća povezanih sa preteranim brinjenjem i sniženim raspoloženjem.

 

The elderly yoga master from India

98 years young and an expert yoga instructor.

Geplaatst door BBC World Service op Woensdag 26 april 2017

Razlika između anksioznosti i depresije

U čemu je razlika između depresije i anksioznosti?

“Depresija čini da se osoba oseća umorno, a anksioznost da se oseća budno, čak i noću.

Kod depresije nedostaje motivacija, a kod anksioznosti se osoba oseća loše ako ništa ne radi.

Kod depresije osoba nema volje da ide na posao ili u školu, dok se kod anksioznosti oseća vrlo uznemireno ako ne ispunjava svoje obaveze.

Anksioznost sprečava osobu da ima dobre odnose, dok depresivnost utiče na to da osobi nije stalo do odnosa.

Depresivnost utiče da osoba želi da ode ranije sa posla, a anksioznost da se plaši otkaza u tom slučaju”.

Često se obe vrste teškoća pojavljuju udruženo.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholoh i psihoterapeut, Novi Sad.

Hidden Effects of Depression and Anxiety

"Depression makes me so tired 24/7. Anxiety keeps me awake 24/7."

Geplaatst door Mental Health on The Mighty op Woensdag 22 februari 2017

 

Važan momenat u razrešavanju anksioznosti

Jedan od začajnih momenata u razrešavanju patnje koja je povezana sa anksioznošću, jeste kada osoba počne da oseća samilost prema sebi, što se toliko muči.

Dugačak je put od prvih teškoća do tog momenta, i značajno može da se skrati na psihoterapiji.

Tada osoba obično potraži stručnu pomoć, čak je spremna da, mimo uvrežene predrasude, uzme i psihofarmakoterapiju, ako je to potrebno.

To je jedan od važnih znakova isceljenja – “postalo je najvažnije da mi bude dobro”.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut

Jesam li ja luda?

Ako se mučite sa anksioznošću, važno je da razlikujete misli i osećanja od činjenja.
Svaka misao i svako osećanje su u redu, nema zakona kojem podležu.
Dok to za ponašanje ne važi.
To što nešto mislite i osećate ne znači i da ćete preći u neprihvatljivu akciju.
Na primer, iako ste besni zbog neki postupaka Vaših pretpostavljenih i imate fantaziju da ćete nekog od njih nokautirati, ne znači da ćete to i uraditi.
Kao što ne znači da ste ludi ako imate ludu misao ili se plašite stvari koje Vam objektivno gledano ne mogu naškoditi.

Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.

Šta je lekovito za anksioznost?

Kako je usmerenost na razmišljanje “šta ako” temelj anksioznosti, tako je dozovoljavanje sebi da osećate anksioznost često lekovita.

To znači da bez ikakvog prosuđivanja ili preispitivanja pustite sebe da osećate anksioznost. Da budete anksiozni koliko Vam je potrebno.

Lakše reći nego učiniti.

Uverenja da ne bi smeli da se osećate na određeni način ili da ćete poludeti ako nastavite da se tako osećate, često su prepreka na tom putu.

Psihoterapeuti su obučeni da kroz odnos sa klijentom i primenu određenih terapijskih strategija, pomognu ljudima da puste sebe da se osećaju kako se osećaju, umesto da se rvu sa svojim osećanjima.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.

Anksioznost kao samoispunjavajuće proročanstvo

 

 

Jedan od primera kako funkcioniše tzv. “samoispunjavajuće proročanstvo”, je i anksioznost u vezi matematike.

Ovako otprilike ide začarani krug:

nisam dovoljno pametna za matematiku, što proizvodi anksioznost pred rešavanje zadataka.

Anksioznost deluje ometajuće na koncentraciju i funkcionisanje radne memorije. Samim tim, padaju performanse na zadatku.

Čime se potvrđuje početno uverenje.

Pored toga, i anksioznost se doživljava kao manifestacija manjih sposobnosti. Koja proizilazi iz naših osobina ličnosti (čitajte nedostatka vere u sebe), a ne intelektualnih potencijala.

Matematika je oblast kao i svaka druga – zahteva rad i vežbu da bi bili uspešni u njoj.

Važno je da znate da, ako “patite” od odsustva vere u sebe u nekoj oblasti, to će negativno da utiče na Vašu uspešnost, uprkos Vašim prosečnim ili čak visokim potencijalima.

Da biste bili uspešni u nečemu, pa i matematici, važan preduslov je da postepeno izgradite uverenje “mogu ja to”. Sami ili uz nečiju pomoć.

Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.