“Ljudi u zajednici počinju da razmišljaju i žive drugačije kao odgovor na njihovu materijalnu situaciju i odnose koje imaju oko sebe”(Williams, 2021 prema Minikin 2023, p. 88)
Kada je u pitanju materijalna situacija, jeste li primetili da kada smo siromašni nacionalizam nam postaje važniji od ekonomije?
Isto tako, kako nam se poboljšava ekonomska situacija, tako nam bledi interesovanje za nacionalističke teme.
Ovo samo govori koliko smo skloni da nas “prevedu žedne preko vode”.
Koliko nas ranjivost poput siromaštva oslabljuje, da smo spremni da progutamo toliko veliku laž.
Slično je i sa drugim ranjivostima, kao što su manjak ili nedostatak podrške, sigurnih odnosa, razumevanja i sl.
Možda je zato dobro da sebi postavimo određena pitanja s vremena na vreme:
Je li meni ovo stvarno prioritet?
Živim li u skladu sa svojim vrednostima?
Imam li podrške koliko mi je potrebno?
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad
Pre tačno 10 godina otputovala sam SAMA u Japan da polažem usmeni deo ispita CTA – da bih stekla zvanje međunarodno sertifikovanog transakcionog analitičara u oblasti psihoterapije.
Nisam bila svesna koliko sam “stisla zube” i bez dovoljno podrške prihvatila se veoma teškog zadatka i otputovala SAMA na daleki istok.
Sa ove tačke gledišta to mi deluje strašno, iako sam svesna da to tada nisam smela da vidim, jer bi “otvaranje očiju” donelo i preplavljujući strah.
Ovo je primer kako nam disocijacija pomaže da preživimo veoma stresne događaje.
Sada, 10 godina kasnije mnogo toga se promenilo.
Izgleda da sam naučila da je tražim podršku, i pre svega da izaberem ljude koji mi je žele i mogu pružiti.
Počrtkom oktobra 2023. položila sam prvi deo mog TSTA ispita, “probila led” na putu da postanem stalni edukator i supervizor u transakcionoj analizi za oblasti psihoterapije.
Ovo ne bi bilo moguće bez podrške mojih supervizora (imam ih nekoliko), a najviše moje glavne supervizorke Karen Minikin.
Takođe i organizatora ispita, koji svoj posao rade kako samo svaki kandidat može poželeti.
Ali i podrške mojih prijateljica, koleginica i kolega, koji su me ovih dana redovno kontaktirali da čuju kako se nosim sa strahom.
Slušali su, razumeli su i mogli su da podnesu da mi je teško.
Ako se osvrnem na prethodnih 10 godina, najvrednije što sam naučila je da mi je podrška značajnih ljudi najveći “kapital” koji želim da imam.
P.S. Na slici je za mene najznačajniji slajd koji sam videla na sastanku pre ispita.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog, psihoterapeut, edukator & supervizor, Novi Sad
“Dužnost svakog građanima je da se interesuje za događaje u svetu, da ga ne bi preplavili, i ne samo njega, nego i ostale ljude.
Profesionalci koji su duboko zabrinuti, a koji se bave pročavanjem čoveka i prirode, ne smeju biti rezervisani, već moraju reći svetu ono što znaju o njegovoj verovatnoj budućnosti.
Čak i po cenu toga da budu kritikovani i imaju probleme zbog onoga što govore.
Nije više mudro da se naučnici suzdržavaju da izraze svoje mišljenje i da izvrše jak uticaj u pokušaju da promene trend istorije”.
Ovo je napisao Erik Bern, osnivač transakcione analize davne 1947. godine u svojoj prvoj knjizi “Um u akciji”, 10 godina pre nego što je osnovao ovaj novi psihoterapijski pravac.
Izgleda da su ove reči relevantne za svaki period našeg postojanja.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog, psihoterapeut, edukator & supervizor, Novi Sad
“Ne čini drugima što ne želiš da tebi bude učinjeno” postoji kao načelo u etici i religiji.
Kada se ponašamo svesno neetično, dobijamo na kratko, gubimo dugoročno.
Međutim, verujem da se većina nas ponaša neetično nesvesno.
Dakle, možemo nesvesno činiti loše stvari.
A koja je uloga etike u našem opstanku?
“Čuva ljudsku vrstu od samouništenja” (Rajan Joseph, 2023).
Zato nam je etika važna.
Posebno u odnosima gde imamo asimetriju moći, jer je tu veći rizik od njene zloupotrebe, nego u odnosima gde je moć ravnopravno podeljena.
Kod psihoterapeuta, lekara, roditelja, itd.
Etika je izuzetno važna kod lidera, s obzirom da su na poziciji moći, a i da njihova dela oblikuju čitave generacije.
Iz navedenih razloga važno je da se zapitamo kakve lidere želimo, jer nas, hteli mi to ili ne, oni oblikuju.
A sa druge strane, kako svojim delima želimo da oblikujemo druge?
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog, psihoterapeut, edukator & supervizor, Novi Sad
U sistemima koji počivaju na zloupotrebi moći (ugnjetavanju), osim obezbeđivanja “sledbenika/poslušnika”, imperativ je i ućutkati sve koji primećuju šta se dešava i spremni su to da kažu.
Zato je veoma važno da ne ostanemo “gluvi, nemi i slepi” pred istinom.
Da bi se to desilo potrebno je da postanemo svesni da svako od nas ima tendenciju ka zloupotrebi moći, jer smo formirani u takvim sistemima – neminovno je da postanu deo naše ličnosti.
Ovo uopšte nije lak korak, jer treba da vidimo kod sebe nešto što nam se uopšte ne sviđa i na šta nismo baš ponosni.
Tek kada ovu tendenciju vidimo jasno kod sebe, onda je vidimo jasno i kod drugih.
I tek onda postaje neizdrživo da žmurimo, ne čujemo i ćutimo kada se dešava ugnjetavanje.
Uz ugnjetavanje obično ide i obmanjivanje – “šta sa tobom nije u redu kada ti ovo smeta?” Ili, “ako ovde postoji problem, taj problem si ti!”
Kao u priči o carevom novom odelu.
I ovo je tipično za svaki ugnjetavački sistem.
Na žalost, ugnjetavanje “živi” u mnogim sistemima kod nas, jer nam je takav širi društveni kontekst.
I ono što mislim da nam je važan zadatak, ako želimo da vidimo promenu, jeste razvijanje senzitivnosti za ove pojave.
Možda je jedan od prvih koraka na tom putu upoznavanje sa time na kojim principima funkcionišu ugnjetavački sistemi.
A i slušanje našeg “stomaka”, koji nepogrešivo registruje kada nešto nije u redu – da su nam granice grubo narušene, iako naša “glava ne misli tako”.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Dete će pristati na sve da bi se povezalo sa roditeljima.
Ako je jedini način povezivanja služenje njihovim potrebama, i to je prihvatljivo. Jer je povezanost važna za opstanak, kao hrana i voda.
Neki autori ovaj za način povezivanja sa roditeljima koriste izraz “upotrebljeno dete”.
Obično se ovaj obrazac proteže kroz generacije. I ti roditelji nekada su bili upotrebljeno dete.
Ovi procesi se dešavaju van naše svesnosti.
Čak i kada bi dete imalo kognitivni kapacitet koji nema, da sagleda svoju situaciju, iskustvo bi bilo nepodnošljivo.
Zato ga “sahranimo” da bi “gurali” dalje.
Ako primećujete da povremeno ili češće, iz neobjašnjivih razloga, izneverite sebe, možda ste bili upotrebljeno dete.
U tom slučaju, izdaja sebe je veoma jaka “sila”, koja dolazi iz moždanih struktura koje su mnogo “jače” od naše pameti i zdravog razuma.
Kada postanemo svesni ovih procesa, bar u nekoj meri, krenuli smo na putovanje koje nas vraća sebi.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Ove godine 19.2. sam bila na online konferenciji, koju je organizovala ukrajinska asocijacija za transakcionu analizu.
Iako smo se na ovoj radionici dotakli značaja konteksta u kojem živimo, iako je voditeljka radionice spomenula opasnost pod kojom se u aktuelnom momentu nalazila Ukrajina, čini mi se da niko od učesnika nije bio dovoljno svestan opasnosti koja nadolazi.
Sećam se da je slično bilo i 1992. u Bosni, pred rat.
Moja komšinica je dva dana pred evakuaciju krečila stan, iako nismo imali vodu.
Baš je u tom momentu bilo važno da se okreči.
Verovatno da lakše ne misli i ne oseća.
Kada je nadolazeća opasnost ogromna i neizbežna, jedan od naših mehanizama preživljavanja je i “smrzavanje”.
To znači da uopšte nismo svesni kako se osećamo, niti možemo jasno da mislimo o situaciji u kojoj se nalazimo.
Iako možemo osećati jaku potrebu da nešto radimo, što baš i nije u skladu sa našim trenutnim kontekstom.
Ovo poređenje me još jednom podsetili koliko smo slični.
Gde god da živimo, koje god nam je boje koža, koje god da smo vere i ubeđenja.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Sjajan crtani film “U mojoj glavi”, koji ukazuje na funkciju osećanja tuge, od kojeg skoro svi pokušavamo da pobegnemo.
I koji mi je bio inspiracija za ovaj tekst
Kada kroz iskustvo naučimo da nema saosećanja i razumevanja kada smo tužni, mi naučimo da tugu “duboko sahranimo”.
Da bi je što bolje prikrili, i od sebe i od drugih, mi osećamo ljutnju ili čak bes. Naravno sve nesvesno.
I tako započinje krug “samoispunjavajućeg proročanstva”.
Kada nam je najpotrebnije razumevanje i saosećanje drugih, ono izostane.
S obzirom da drugi vide napad, a ne našu ranjivost, dobijemo isto za uzvrat ili povlačenje umesto podrške.
I tako ponovo potvrdimo da nigde nema mesta za naša osećanja, da nas niko ne razume, da niko nije tu za nas.
Kako izaći iz začaranog kruga?
Rekla bih da je put dug.
Da stignemo do tačke da razvijemo kapacitet za dijalog u kom ima mesta za više istina.
Da slušamo, umesto da reagujemo.
Da ostanemo sa neprijatnim osećanjima umesto da bežimo od njih, da bismo naučili nešto što ne znamo o sebi.
Nema recepta za ovaj proces.
Osim upornog i dugog bavljenja sobom.
Manje kroz teoriju, više kroz iskustvo.
I pošto ovi procesi dolaze sa mladih mesta u nama, potreban nam je neko ko će nam pomoći u tome, najviše svojim primerom.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Na žalost živimo u patrijahalnom i seksitičkom društvu.
Tako da žrtve seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja osuđuju mnogi. I muškarci i žene.
Što nije odmah prijavila, šta je do sada čekala i sl.
Što je i išla sa njim, šta je tu tražila.
Što je provokativna u oblačenju, ponašanji i sl.
Deluje mi kao da nam je potrebno podsećanje da svako od nas ima pravo da kaže “ne” bilo kada.
Dakle, mogu da sa nekim flertujem, razmenjujem fizički dodir i u nekom momentu se predomislim i kažem ne.
To pravo ima svako.
A to što to nekoga razjari, raspiri potrebu za demonstracijama sile i moći, e to je nelegalno.
Svako ko u startu osuđuje žrtve, svesno ili nesvesno daje doprinos kolektivnom nasilju.
Kojeg ima na pretek u našem društvu.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad
