U sistemima koji počivaju na zloupotrebi moći (ugnjetavanju), osim obezbeđivanja “sledbenika/poslušnika”, imperativ je i ućutkati sve koji primećuju šta se dešava i spremni su to da kažu.
Zato je veoma važno da ne ostanemo “gluvi, nemi i slepi” pred istinom.
Da bi se to desilo potrebno je da postanemo svesni da svako od nas ima tendenciju ka zloupotrebi moći, jer smo formirani u takvim sistemima – neminovno je da postanu deo naše ličnosti.
Ovo uopšte nije lak korak, jer treba da vidimo kod sebe nešto što nam se uopšte ne sviđa i na šta nismo baš ponosni.
Tek kada ovu tendenciju vidimo jasno kod sebe, onda je vidimo jasno i kod drugih.
I tek onda postaje neizdrživo da žmurimo, ne čujemo i ćutimo kada se dešava ugnjetavanje.
Uz ugnjetavanje obično ide i obmanjivanje – “šta sa tobom nije u redu kada ti ovo smeta?” Ili, “ako ovde postoji problem, taj problem si ti!”
Kao u priči o carevom novom odelu.
I ovo je tipično za svaki ugnjetavački sistem.
Na žalost, ugnjetavanje “živi” u mnogim sistemima kod nas, jer nam je takav širi društveni kontekst.
I ono što mislim da nam je važan zadatak, ako želimo da vidimo promenu, jeste razvijanje senzitivnosti za ove pojave.
Možda je jedan od prvih koraka na tom putu upoznavanje sa time na kojim principima funkcionišu ugnjetavački sistemi.
A i slušanje našeg “stomaka”, koji nepogrešivo registruje kada nešto nije u redu – da su nam granice grubo narušene, iako naša “glava ne misli tako”.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Dete će pristati na sve da bi se povezalo sa roditeljima.
Ako je jedini način povezivanja služenje njihovim potrebama, i to je prihvatljivo. Jer je povezanost važna za opstanak, kao hrana i voda.
Neki autori ovaj za način povezivanja sa roditeljima koriste izraz “upotrebljeno dete”.
Obično se ovaj obrazac proteže kroz generacije. I ti roditelji nekada su bili upotrebljeno dete.
Ovi procesi se dešavaju van naše svesnosti.
Čak i kada bi dete imalo kognitivni kapacitet koji nema, da sagleda svoju situaciju, iskustvo bi bilo nepodnošljivo.
Zato ga “sahranimo” da bi “gurali” dalje.
Ako primećujete da povremeno ili češće, iz neobjašnjivih razloga, izneverite sebe, možda ste bili upotrebljeno dete.
U tom slučaju, izdaja sebe je veoma jaka “sila”, koja dolazi iz moždanih struktura koje su mnogo “jače” od naše pameti i zdravog razuma.
Kada postanemo svesni ovih procesa, bar u nekoj meri, krenuli smo na putovanje koje nas vraća sebi.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Ove godine 19.2. sam bila na online konferenciji, koju je organizovala ukrajinska asocijacija za transakcionu analizu.
Iako smo se na ovoj radionici dotakli značaja konteksta u kojem živimo, iako je voditeljka radionice spomenula opasnost pod kojom se u aktuelnom momentu nalazila Ukrajina, čini mi se da niko od učesnika nije bio dovoljno svestan opasnosti koja nadolazi.
Sećam se da je slično bilo i 1992. u Bosni, pred rat.
Moja komšinica je dva dana pred evakuaciju krečila stan, iako nismo imali vodu.
Baš je u tom momentu bilo važno da se okreči.
Verovatno da lakše ne misli i ne oseća.
Kada je nadolazeća opasnost ogromna i neizbežna, jedan od naših mehanizama preživljavanja je i “smrzavanje”.
To znači da uopšte nismo svesni kako se osećamo, niti možemo jasno da mislimo o situaciji u kojoj se nalazimo.
Iako možemo osećati jaku potrebu da nešto radimo, što baš i nije u skladu sa našim trenutnim kontekstom.
Ovo poređenje me još jednom podsetili koliko smo slični.
Gde god da živimo, koje god nam je boje koža, koje god da smo vere i ubeđenja.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Sjajan crtani film “U mojoj glavi”, koji ukazuje na funkciju osećanja tuge, od kojeg skoro svi pokušavamo da pobegnemo.
I koji mi je bio inspiracija za ovaj tekst
Kada kroz iskustvo naučimo da nema saosećanja i razumevanja kada smo tužni, mi naučimo da tugu “duboko sahranimo”.
Da bi je što bolje prikrili, i od sebe i od drugih, mi osećamo ljutnju ili čak bes. Naravno sve nesvesno.
I tako započinje krug “samoispunjavajućeg proročanstva”.
Kada nam je najpotrebnije razumevanje i saosećanje drugih, ono izostane.
S obzirom da drugi vide napad, a ne našu ranjivost, dobijemo isto za uzvrat ili povlačenje umesto podrške.
I tako ponovo potvrdimo da nigde nema mesta za naša osećanja, da nas niko ne razume, da niko nije tu za nas.
Kako izaći iz začaranog kruga?
Rekla bih da je put dug.
Da stignemo do tačke da razvijemo kapacitet za dijalog u kom ima mesta za više istina.
Da slušamo, umesto da reagujemo.
Da ostanemo sa neprijatnim osećanjima umesto da bežimo od njih, da bismo naučili nešto što ne znamo o sebi.
Nema recepta za ovaj proces.
Osim upornog i dugog bavljenja sobom.
Manje kroz teoriju, više kroz iskustvo.
I pošto ovi procesi dolaze sa mladih mesta u nama, potreban nam je neko ko će nam pomoći u tome, najviše svojim primerom.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Na žalost živimo u patrijahalnom i seksitičkom društvu.
Tako da žrtve seksualnog uznemiravanja i zlostavljanja osuđuju mnogi. I muškarci i žene.
Što nije odmah prijavila, šta je do sada čekala i sl.
Što je i išla sa njim, šta je tu tražila.
Što je provokativna u oblačenju, ponašanji i sl.
Deluje mi kao da nam je potrebno podsećanje da svako od nas ima pravo da kaže “ne” bilo kada.
Dakle, mogu da sa nekim flertujem, razmenjujem fizički dodir i u nekom momentu se predomislim i kažem ne.
To pravo ima svako.
A to što to nekoga razjari, raspiri potrebu za demonstracijama sile i moći, e to je nelegalno.
Svako ko u startu osuđuje žrtve, svesno ili nesvesno daje doprinos kolektivnom nasilju.
Kojeg ima na pretek u našem društvu.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad
Preranom smrću Đorđa Balaševića završila su se mnoga “detinjstva”.
U našim fantazijama on je bio večan, a umro je pre vremena.
Time smo se sučili i sa sopstvenom smrtnošću, a i sa smrtnošću naših roditelja, u slučaju da su živi.
Imao je integritet – konzistentno je bio protiv “ludila”.
I u tome se mnogi od nas sa njim identifikuju.
Svaka “crna ovca”.
Bio je pitom i topao, kao neki naši značajni preci.
Ako smo imali sreću da ih imamo.
Radio je ono što je voleo i u šta je verovao, i bio najbolji u tome.
Sjajan model za smisao, zar ne?
Stvorio je dela koja su postala naš večiti kapital.
Znao je da je ljubav najveća sreća, a ne status, imidž ili slava.
Da su ljudi najveće čudo, gde god da žive.
I sada kada je otišao, normalno je da je tuga pregolema.
Izgubili smo mnogo.
I dobili neprocenjiv dar njegovim postojanjem – model da živimo u skladu sa sobom.
Neka mu je večna slava.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Potreba da pripadamo veoma je važna za naš identitet.
Bez doživljaja pripadnosti nekoj grupi teško da se možemo osećati dobro u vezi sebe.
A najvažnije grupe u našem razvojnom periodu su porodica i vršnjaci.
Kada je u pitanju porodica, neki ljudi imaju doživljaj kao da ih je “roda ispustila u pogrešno gnezdo”.
Dakle, vide sebe različite od svoje okoline. I samim tim pogrešne, neadekvatne, drugačije, ali u negativnom kontekstu. Kao da sa njima nešto nije u redu.
Ako se prepoznajete u ovom uvodu, najbolje znate koliko usamljenosti, bola i osećanja neadekvatnosti nosite u sebi.
Slično kao u basni o “ružnom pačetu”.
U kojoj se nalazi i odgovor kako stići do isceljenja – a to je da nađete svoje jato.
To znači da je potrebno da budete sa sebi sličnima, najpre po senzibilitetu, osobinama ličnosti, vrednostima, ciljevima, interesovanjima, i sl.
Kako ćete prepoznati da li je jato Vaše?
Po tome što ćete osećati da ste deo grupe. Da je sa Vama sve u redu. Da su Vaše želje i potrebe normalne.
Kako da ne zalutate tražeći svoje jato?
Tako što se nećete dugo zadržavati tamo gde imate doživljaj da ste “autsajder”.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog, psihoterapeut, Novi Sad
Nekoliko stvari koje će Vam reći narcisoidna osoba, da bi manipulisala Vama:
1. “Samo se ti ljutiš/brineš i sl…..Ti si jedina osoba sa kojom imam ovakve rasprave”.
Poenta ovakvih izjava je premeštanje krivice na drugu osobu i stvaranje sumnje u sebe.
S obzirom da imate pravo da se osećate kako god se osećate, možete postaviti sledeća pitanja: misliš da preterano reagujem? Šta je tačno po tebi preterano u mojoj reakciji?
2. “Ne sećaš se dobro, to je bilo skroz drugačije”.
Komentar koji treba da Vas navede da preispitujete Vaše sećanje i percepciju realnosti.
U ovom slučaju važno je da stojite iza Vašeg mišljenja/sećanja.
3. “Tako si sebična, paranoična, kontrolišuća”.
Imajte na umu da su ove etikete često zapravo karaktristike osobe koja Vam govre ovakve stvari.
4. “Sviđa mi se ta haljina, ali da li misliš da su tvoje noge najbolji adut koji treba pokazivati?”
Ovakvi i slični “komplimenti” su upakovana manifestacija agresivnosti prema Vama. Svrha im je da se osoba koja upućuje ovakav komentar oseća superiorno, a da se Vama poljulja samopouzdanje.
5. “Daj, nisam mislila tako, baš si osetljiva”.
Narcisoidna osoba ne prihvata odgovornost za svoje povređujuće postupke, već okrivljuje druge za to što se osećaju povređeno.
Dodala bih da će Vam posebno biti teško da ne ulazite u ovakve odnose ili da se nosite sa sličnim izjavama, ako je bar jedan od Vaših roditelja pribegavao ovakvoj vrsti maipulacije.
U tom slučaju odlazak na psihoterapiju je efikasno rešenje.
Izvor: iheartintelligence.com by Robin Reisch
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
http://iheartintelligence.com/2016/10/10/things-narcissists-say
Kada se osećate neprijatno sa nekom osobom, a ne možete da definišete zbog čega, moguće je da ta osoba pribegava pasivno-agresivnom ponašanju.
Pasivno-agresivno ponašanje je indirektno pokazivanje neprijateljstva, kao što su suptilne uvrede, mrzovoljnost, namerno odugovlačenje i pravljenje grešaka pri izvršavanju određenih zadataka i sl.
Pošto je ovo ponašanje indirektno, teško ga je prepoznati, osim po “osećaju”.
Evo nekoliko primera takvog ponašanja.
Osoba povremeno “slučajno” zaboravi da Vam se javi u prolazu, tako da ste Vi zbunjeni da li se radi o slučajnosti ili namernom gestu. Ili namerno ignoriše Vaše komentare, doduše, s vremena na vreme, tako da ne znate šta da mislite.
Zatim, komplimenti, koji su zapravo uvrede – “baš si to dobro uradila, skoro kao…”.
Takođe i namrgođenost, mrzovoljnost, durenje i sl.
Tvrdoglavo zastupanje svojih stavova, u svrhu kažnjavanja druge osobe.
Kako reagovati na ovakva ponašanja?
Jedna od opcija je da se pravite da ne primećujete šta se dešava, jer time demotivišete osobu da nastavi sa takvim ponašanjem, pošto ne izaziva željeni efekat.
Ako Vas ipak previše iritira ovakvo ponašanje, nećete moći da ga ignorišete. U tom slučaju se preporučuje distanciranje od te osobe, koliko Vam mogućnosti dozvoljavaju.
Izvor: Psychology Today, Berit Brogard, D. M. Sci.,Ph.D
Dr sc. Danijela Budipa Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
https://www.psychologytoday.com/blog/the-superhuman-mind/201611/5-signs-youre-dealing-passive-aggressive-person
