Od čega može da zavisi uspeh psihoterapije?

Kada superviziram kolege, uviđam da kod mnogih postoji tendencija da preuzmu veći deo odgovornosti za ishod psihoterapijskog procesa. To me je inspirisalo da napišem ovaj tekst, kao podsećanje da postoje faktori vezani za klijenta koji takođe utiču na uspešnost psihoterapijskog tretmana.

Ako postavimo pitanje koje su to varijable na strani klijenta koje su povezane sa uspehom psihoterapijskog procesa, najvalidniji odgovor možemo dobiti empirijskim putem. Beutler je sa kolegama izdvojio sledeće varijable koje objašnjavaju najveći procenat (i do 80%) varijanse terapijskog efekta (Beutler i sar., 1994).

 

 Stepen ozbiljnosti problema

U okviru ove varijable važno je razlikovati stepen objektivne disfunkcionalnosti od stepena subjektivne patnje klijenta. Veća objektivna disfunkconalnost je povezana sa manjim efektom psihoterapije, dok je psihoterapija uspešnija ako je veći stepen subjektivne patnje.

Spremnost na promenu

Promena nije događaj, već je proces koji prolazi kroz stadijume. Klijenti koji se jave za pomoć u viši stadijumima promene imaju veću šansu da proces završe uspešno.

Kompleksnost problema

Odnosi se na broj problema koji su uključeni u klijentove žalbe i klijentovo funkcionisanje. Što je problem kompleksiji manja je šansa da će tretman biti uspešan.

Potencijal za razvoj otpora

Otpor možemo posmatrati kao rezultat interakcije klijent-psihoterapeut, i kao trajnu ili relativno trajnu osobinu ličnosti. Što je taj potencijal veći, manja je šansa za efikasan tretman.

Stepen socijalne podrške

Takođe je važno razlikovati objektivnu i subjektivnu procenu, kao kod ozbiljnosti problema . Viši objektivni i subjektivni stepen socijalne podrške podrazumeva i veću efikasnost tretmana, ali viša je povezanost između efikasnosti tretmana i subjektivne procene stepena socijalne podrške.

Stil prevladavanja

Obuhvata svesna i nesvesna ponašanja usmerena na smanjivanje posledica nekog negativnog događaja. U zavisnosti od toga da li klijent eksternalizuje ili internalizuje teškoće zavisi kakva vrsta tretmana će mu više prijati.

Stil razvijanja odnosa

Prema nekim studijama relacija klijenta i terapeuta je jedan od najsnažnijih prediktora uspešnosti tretmana. Istraživanja su pokazala da klijenti koji razvijaju sigurnu relaciju više profitiraju od tretmana, dok oni sa ostalim tipovima relacija mogu razviti pasivno zavisni odnos ili otpor prema terapeutu, što svakako utiče na smanjenu uspešnost tretmana.

 

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, edukator i supervizor iz Transakcione analize u oblasti psihoterapije