Šta može da stoji iza toga kada klijent ne dostiže željenu promenu?

Kada klijent u psihoterapijskom procesu ne dostiže željenu terapijsku promenu možemo da razmislimo o nekoliko sledećih stvari.

Faktori se se tiču ugovora i TA dijagnoze

Pre svega, treba proveriti da li je terapisjski ugovor potencijalno “Roditeljski”. Neki od primera takvog ugovora mogu biti: hoću da prestanem da se drogiram; neću odlagati poslove, smršaću, učiću više i sl.

Veoma je važno da proverimo iz kog ego stanja klijent želi promenu. Kada je terapijski cilj zapravo težnja klijenta iz Adaptiranog Deteta (moranje), očekivano je da neće biti rezultata. Zato takav ugovor ne treba prihvatiti.

Kada smo već kod “moranja”, veoma je važno da proverimo kakav odnos klijent zauzima prema sebi zbog nemenjanja. U slučaju da se proganja zbog toga, ugovor o prestanku proganjanja može biti rešenje zastoja u psihoterapijskom procesu.

 

Rad na pogrešnom nivou klijentovog otpisivanja takođe može biti uzrok zastoja u terapiji. Primer za to može biti rad na definisanju terapijskog ugovora, a da klijent nije siguran da je njegov problem dovoljno važan da bi se angažovao u njegovom rešavanju. U tom slučaju nije ni čudno što se promena ne dešava.

Nekada je dobro da se vraćamo korak po korak kroz klijentovu matricu otpisivanja i proverimo da li je klijetovo otpisivanje na nižem nivou nego što smo pretpostavili.

 

Faktori koji se tiču klijentovog skripta

Očekivano da klijenti unosu svoja skriptna uverenja u terapijsku relaciju. Pre ili kasnije će interpretirati terapeutov odgovor ili će provocirati terapeutovu rekciju koja je u skladu sa skriptnim uverenjima. Zato je važno da analiziramo klijentov transfer.

Sećam se jedne klijentkinje koja je u određenom periodu našeg rada učestalo kasnila na terapiju. Kada sam počela osećati ljutnju, pitala sam je šta za nju znači ako se ljutim na nju, a ona mi je rekla da bi to bio znak da sam ista kao i svi – da mi ne može verovati.

U slučaju kada je klijentovo drajversko ponašanje ili određena zabrana predmet terapijskog ugovora, a istovremeno zaštita od aktiviranja zabrane na postojanje, klijent ne da neće praviti promenu u ponašanju, već će mu daljim radom na sebi biti sve gore.

Npr. klijent koji hoće da razreši probleme povezane sa drajverom radi naporno, svaki put kada smanji intenzitet rada počeće da se oseća bezvredno ili čak da ima suicidne ideje. Određeni autori  (Ian Stewart je jedan od njih) savetuju da pre bilo kakvih promena u klijentovom skriptu proverimo da li klijent ima zabranu na postojanje. Ako je ima, važno je da se promena skripta bazira na razrešavanju ove zabrane. U suprotnom, neće biti terapijske promene i postoji rizik da klijenta poguramo ka tragičnom ishodu.

 

Faktori vezani za psihoterapeuta

Terapeutov kontratransfer može doprinosti zastoju u psihoterapijskom procesu. Zato je važno da se redovno superviziramo da bi postali svesni svog kontratransfera i iskoristili ga kao dragocen resurs za planiranje daljih koraka u psihoterapijskom procesu.

Pored toga, ne možemo uspešno primeniti tehnike i intervencije sa klijentima koje sami nismo prošli na našem ličnom radu.

Psihoterapijski rad se najbolje uči kroz iskustvo, iz pozicije klijenta. Što je jedan od razloga zašto polaznici edukacija iz transakcione analize u UTAS-u imaju obavezu redovne psihoterapije.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, edukator i supervizor iz Transakcione analize u oblasti psihoterapije