Šta može da stoji iza toga kada klijent ne dostiže željenu promenu?

Kada klijent u psihoterapijskom procesu ne dostiže željenu terapijsku promenu možemo da razmislimo o nekoliko sledećih stvari.

Faktori se se tiču ugovora i TA dijagnoze

 

Pre svega, možda klijent nije adekvatno motivisan za promenu koja je predmet terapijskog ugovora. Neki od primera takvog ugovora su: prestaću da se drogiram; neću odlagati poslove, smršaću, učiću i sl. Veoma je važno da proverimo iz kog ego stanja klijent želi promenu. Kada je terapijski cilj zapravo težnja klijenta iz Adaptiranog Deteta, očekivano je da neće biti rezultata. Zato takav ugovor ne treba prihvatiti.

Rad na pogrešnom nivou klijentovog otpisivanja takođe može biti uzrok zastoja u terapiji. Primer za to može biti rad na definisanju terapijskog ugovora, a da klijent nije siguran da je njegov problem dovoljno važan da bi se angažovao u njegovom rešavanju. Nekada je dobro da se vraćamo korak po korak kroz klijentovu matricu otpisivanja i proverimo da li je klijetovo otpisivanje na nižem nivou nego što smo pretpostavili.

Kada smo već kod “moranja”, veoma je važno da proverimo kakav odnos klijent zauzima prema sebi zbog nemenjanja. U slučaju da se proganja zbog toga, ugovor o prestanku proganjanja može biti rešenje zastoja u psihoterapijskom procesu.

 

Faktori koji se tiču klijentovog skripta

 

Očekivano da klijenti unosu svoja skriptna uverenja u terapijsku relaciju. Pre ili kasnije će interpretirati terapeutov odgovor ili će provocirati terapeutovu rekciju koja je u skladu sa skriptnim uverenjima. Zato je važno da analiziramo klijentov transfer. Sećam se jedne klijentkinje koja je u određenom periodu našeg rada učestalo kasnila na terapiju. Kada sam počela osećati ljutnju, pitala sam je šta za nju znači ako se ljutim na nju, a ona mi je rekla da bi to bio znak da sam ista kao i svi – da mi ne može verovati.

Klijent će nekada imati otpor da dostigne promenu zato što promena znači odustajanje od uhodanog obrasca dobijanja stroukova. Ako je klijentovo neželjeno ponašanje jedan od načina pribavljanja stroukova, teško će napraviti promenu u ponašanju dok ne promeni svoj strouk obrazac. Učenje samostroukovanja i traženja i primanja pozitivnih stroukova može da doprinese promeni klijentovog strouk obrasca. A indirektno i razrešenju zastoja u psihoterapijskom procesu.

U slučaju kada je klijentovo drajversko ponašanje ili određena zabrana predmet terapijskog ugovora, a istovremeno zaštita od aktiviranja zabrane na postojanje, klijent ne da neće praviti promenu u ponašanju, već će mu daljim radom na sebi biti sve gore. Npr. klijent koji hoće da razreši probleme povezane sa drajverom radi naporno, svaki put kada smanji intenzitet rada počeće da se oseća bezvredno ili čak da ima suicidne ideje. Određeni autori  (Ian Stewart je jedan od njih) savetuju da pre bilo kakvih promena u klijentovom skriptu proverimo da li klijent ima zabranu na postojanje. Ako je ima, važno je da se promena skripta bazira na razrešavanju ove zabrane. U suprotnom, neće biti terapijske promene i postoji rizik da klijenta poguramo ka tragičnom ishodu.

 

Faktori vezani za psihoterapeuta

 

Terapeutovi nerazrešeni lični problemi mogu biti razlog zastoja u psihoterapijskom procesu. Zato je važno da obraćamo pažnju na prirodu našeg kontratransfera u radu sa svakim klijentom. Analiza kontratransfera na superviziji može nam dati informacije u kom pravcu treba da ide naš lični rad. Na kojem ćemo otkloniti prepreke koje nam stoje na putu efikasne psihoterapije.

Takođe, ne možemo uspešno primeniti tehnike i intervencije sa klijentima koje sami nismo prošli na ličnom radu. Psihoterapijski rad se najbolje uči kroz iskustvo, iz pozicije klijenta. Što je drugi ključni razlog zašto kolege na edukaciji iz transakcione analize u CTA-u imaju obavezu redovne psihoterapije.

Dr sc. Danijela Budiša Ubović, edukator i supervizor iz Transakcione analize u oblasti psihoterapije