Nakon veoma pozitivnog fidbeka prethodne tri generacije koje su učestvovale u ovoj edukaciji, sa zadovoljstvom vas pozivamo na seriju od osam radionica “Primena TA u radu sa decom i tinejdžerima”, koja počinje 7. februara 2026.
Četiri radionice su online, a četri uživo u Novom Sadu.
Radionice vodi Alina Comendant (CTA- P, PTSTA-P) transakciona psihoterapeutkinja, edukatorka i supervizorka trasakcione analize u oblasti psihoterapije, kao i Geštalt terapeutkinja igrom. Radi sa decom, adolescentima i odraslim u privatnoj praksi u Hilversumu u Holandiji. Sa svojim iskustvom i u pedagogiji, Alina uživa da razvija i realizuje međunarodne edukacije ovog tipa.
Teme, datumi radionica, satnica i način održavanja:
- Započinjanje procesa psihoterapije sa decom, tinejdžerima i njihovim roditeljima (prva seansa, građenje radnog saveza, ugovaranje, postavljanje dijagnoze). Ova radionica će biti online 7. februara 2026., 9-16h, sa pauzom za ručak od sat vremena.
- i 3. Mapa terapijskog procesa i jačanje Selfa kod dece i tinejdžera. Ove radionice će biti uživo u Novom Sadu 7. i 8. marta, prvi dan od 9 do 17.30h, drugi dan od 9 do 15.30h, sa pauzom za ručak od sat vremena.
- Razvojni stadijumi i ego stanje Deteta. Ova radionica će biti 9.maja online, 9-16h.
- Razvoj u adolescenciji i intervencije. Ova radionica će biti 12. septembra, online, 9-16h.
- Transakciona analiza i teorije roditeljstva. Ova radionica će biti 3. oktobra online, 9-16h.
- i 8. Projektivne i kreativne tehnike: istraživanje i pravljenje skulpture porodice od gline: rad sa skriptom. Ova dvodnevna radionica će biti 21. i 22. novembra uživo u Novom Sadu. Prvi dan od 9 do 17.30h, drugi dan od 9 do 15.30h.
Uslov za prijavu je završena uvodna edukacija u transakcionu analizu.
Po završetku edukacije dobijate sertifikat o 48 sati napredne TA edukacije.
Cena edukacije je 1200 dinara po jednoj radionici (14.400 po radionici ako vam je potrebam prevod), plaćanje je u celosti ili u ratama, pet dana pre radionice.
Cena svih osam radionica je 96.000 dinara (115.200 ako Vam je potreban prevod), koje ste u obavezi da isplatite ukoliko pristupite edukaciji, bez obzira da li učestvujete na svim radionicama ili ne.
Prijavom na edukaciju potvrđujete da ste saglasni sa ovim.
Veličina grupe je ograničena na 20 učesnika, prijave primamo do popunjavanje grupe.
Nakon što vam potvrdimo prijem prijave i da je grupa formirana, biće potrebno da u roku sedam dana uplatite depozit od 24.000 dinara (28.800 za radionice sa prevodom), koji pokriva poslednje dve radionice. Ova uplata je nepovratna.
Takođe je potrebno da pri prijavi naglasite da li Vam je potreban prevod sa engleskog na srpski.
Prijavu pošaljite na utasedukacije@gmail.com
Radujemo se učenju sa vama!
Dobro došli na seriju od osam radionica o Relacionoj transakcionoj analizi u praksi, u kojima ćete se upoznati sa osnovnim konceptima i principima ove traskciono-analitičke terapijske škole, kao i sa njihovom primenom u radu sa klijentima. Radionice su namenjene psihoterapeutkinjama i psihoterapeutima koji su na naprednoj edukaciji iz transakcione analize, ili su je završili, a žele da razumeju Relacionu transakcionu analizu i da je postepeno počnu primenjivati u svojoj praksi.
Fokus Relacione transakcione analize je na nesvesnim procesima u psihoterapijskom radu, odnosno na tome kako nesvesno klijenta i terapeuta komuniciraju, utiču jedno na drugo, oblikuju psihoterapijski proces, i najvažnije kako poznavanje ovih procesa može da unapredi naš terapijski rad.
Teme koje ćemo obraditi su:
- Razvoj ego stanja Deteta po modelu Hargaden i Sills (2002) – implikacije za praksu
- Transfer i Kontratransfer u Relacionoj teorijskoj paradigmi
- Odigravanja u psihoterapiji
- Ego stanja Roditelja i Deteta po modelu Little – a (Relacione jedinice), implikacije za praksu
- Shizoidne odbrane
- Trauma u modelu Relacione transakcione analize i granične odbrane
- Narcističke odbrane
- Etika i profesionalna odgovornost u (Relacionom) psihoterapijskom radu
Radionice će voditi Danijela Budiša Ubović, doktorka psiholoških nauka, CTA-P, TSTA-P, koja skoro deceniju proučava i primenjuje Relacionu paradigmu u svom psihoterapijskom, edukativnom i supervizijskom radu.
Tehničke informacije o radionicama
Radionice će biti uživo u Novom Sadu, petkom, 9-16h (osim u januaru, kada ćemo raditi četvrtak i petak) sa pauzom za ručak od sat vremena. Datumi su: 29. i 30. januar, 20. februar, 20. mart, 8. Maj , 19.jun, 11. septembar i 9. oktobar.
Po završetku edukacije dobićete sertifikat o 48 sati napredne edukacije.
Cena jedne radionice je 12.000 dinara, plaćanje je moguće u celosti ili na mesečne rate. Prijavljujete se za ceo ciklus radionica (nije moguće parcijalno učešće), ukupna cena edukacije je 96.000. Nakon prijave uplaćujete ceo iznos ili depozit od 24.000, koji je neporvratan ukoliko ne otkažete učešće 21 dan pre 29.1. 2026.
Veličina grupe je ograničena do 15 učesnica i učesnika.
Za više informacija i prijavu, pošaljite mail na utasedukacije@gmail.com
Radujemo se ovoj prilici za učenje.
Nakon dve poludnevne radionice, organizujemo celodnevnu online radionicu “Ugnjetavanje, odnos prema autoritetu – uticaj u terapijskoj sobi“, koju će voditi Deepak Dhananjaya iz Indije, naš TA kolega koji se dugo bavi i piše o sistemskom ugnjetavanju.
Radionica je ograničena na 15 učesnika, realizovaćemo je 7. decembra (nedelja) od 9 do 16 časova, sa pauzom za ručak od sat vremena. Deepak će govoriti na engleskom, a radionica će biti sa prevodom na srpski jezik.
Kratak opis radionice:
Naš odnos prema autoritetu duboko je isprepleten sa našim iskustvom sa osobama na poziciji moći, našoj privilegovanosti (na primer, da pripadamo dominantnoj kulturi), kao i marginalizacijom (na primer, da pripadamo manjini) — kako na ličnom, tako i na profesionalnom nivou. Ove dinamike ne utiču samo na način na koji se povezujemo sa sistemima oko nas, već i na to kako se odnosimo prema našim klijentima.
Na ovoj radionici istražićemo ukrštanja (intersection) između ugnjetavanja, autoriteta i unutrašnjeg sveta terapeuta, i kako oni oblikuju terapijski odnos.
Svako od nas nosi internalizovana iskustva autoriteta — bilo kroz poslušnost, otpor, strah ili ambivalenciju — koja su oblikovana našim socijalnim pozicioniranjem unutar sistema pod uticajem patrijarhata, klase, kaste, rase i kapitalizma. Ova iskustva, često neispitavana, mogu postati aktivna u terapijskoj sobi kroz transfer, kontratransfer, pokoravanje, pobunu ili povlačenje.
Kroz reflektivne diskusije, ilustracije slučajeva i iskustvene vežbe, mi ćemo:
- Istražiti naš lični i profesionalni odnos prema autoritetu i kako se on ukršta sa privilegovanošću i marginalizacijom.
- Istražiti kako ovi internalizovani stavovi utiču na dinamiku između terapeuta i klijenta, uključujući granice, autonomiju i odgovornost.
- Razumeti kako se introjektovane socio-političke hijerarhije manifestuju intrapsihički i relaciono u terapijskoj praksi.
- Identifikovati suptilne načine na koje se naš terapeutski autoritet može reprodukovati, izazivati ili transformisati opresivne strukture u sobi.
Zasnovana na radikalno-relacionoj transakcionoj analizi i razmišljanjima autorke i autora poput Karen Minikin, Keith Tudora, Frantza Fanona i Vilhelma Rajha, ova radionica će podstaći učesnike da prodube svoju svest o autoritetu kao relacionom i političkom fenomenu — fenomenu koji duboko utiče na terapijsko prisustvo, moć i proces.
O Deepak-u:
Deepak Dhananjaya je psihoterapeut, CTA-P, privremeni edukator i supervizor u transakcionoj analizi u oblasti psihoterapije – PTSTA-P. Pored privatne kliničke prakse, predavanja i supervizije, osnivač je Prabhava Instituta za inkluzivno mentalno zdravlje, koji se bavi inkluzivnim obrazovanjem i uslugama u oblasti mentalnog zdravlja, ispitujući granice privilegovanosti i ugnjetavanja u društvenim intersekcijama (patrijarhat, seksualnost, klasa, kasta, religija).
Tehničke informacije:
Cena radionice je 12.000 dinara, po završetku ćete dobiti sertifikat, putem mail-a, o pohađanju šest sati napredne edukacije.
Ukoliko želite da učestvujete na radionici, prijavu pošaljite na:
utasedukacije@gmail.com
Radujemo se zajedničkom učenju.
Nakon dve godine volonterskog staža na Klinici za psihijatriju na početku moje karijere, pre više od 20 godina, mislila sam da sam završila sa volonterskim aktivnostima.
Prošle nedelje sam imala puna tri dana volonterskih aktivnosti, i pored umora, osećala sam se zadovoljno što mogu da služim zajednici kojoj osećam da pripadam.
Za mene potpuno novo iskustvo nakon dugo vremena.
Po prvi put sam se našla u ulozi ispitivačice na TSTA ispitima u organizaciji ITAA – međunarodne asocijacije za transakcionu analizu.
To su ispiti za najviša zvanja u oblasti transakcione analize, na kojima sam i ja bila kandidatkinja pre godinu dana.
I po prvi put sam, nakon isto toliko godina, prošetala studentskim kampusom kada sam držala radionicu studentima u blokadi.
Tamo sam naišla na parkirane traktore, koji su tu da bi se našli u zaštiti naših studenata kada krenu u blokade ili protestne šetnje.
Osećanje pripadanja je očigledno za mene veliki motivator da uzvratim zajednici koju osećam svojom.
Osećanje pripadanja može da nas motiviše na razne stvari, nekada čak da se odreknemo svog integriteta, osećanja i dostojanstva, samo da bismo pripadali.
Kada nađemo zajednicu koja promoviše vrednosti koje su i naše lične, pripadanje postaje blagotvorno za naše celokupno mentalno zdravlje.
I tada nam nije teško da dajemo.
Naprotiv, davanjem hranimo sopstvenu dušu.
Zato je važno da istrajemo u borbi za zajednicu kakva nam je potrebna.
Da ne bismo izgubili svu našu vitalnost dok se uklapamo tamo gde ne pripadamo.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja, psihoterapeutkinja, edukatorka i supervizorka, Novi Sad
Narodna bajka Pepeljuga, čitanka za 4. razred osnovne škole, izdavač Eduka.
Bacim pogled na pitanja ispod teksta, i jedno me veoma zaintrigira: “zašto ljudi u bajkama delaju više nego što misle?”
Prvo zato što sam se iznenadila britkošću pitanja, a drugo kako deca od 10 godina mogu da odgovore na to, za mene, vrlo kompleksno pitanje.
Odlučim da upitam moju ćerku i ona kao iz topa kaže: “pa zato što se boje” .
Šokirana odgovorom koji nisam očekivala, upitam je kako to zna, a ona kaže “meni je to logično”.
Ovo je pitanje koje meni niko nije postavio ili ga ja nisam čula.
A nije da sam malo polagala na obrazovanje.
Često sam sa mojom glavnom supervizorkom zajedno promišljala o ovim temama, i često zaboravljala na ono do čega smo došle kada bih se ponovo našla u stresnoj situaciji.
Trebalo je mnogo, ali mnogo puta da mislim o tome šta radim kada se jako plašim, da čitam na tu temu, čak i držim radionice o tome kako se branimo kada se jako plašimo.
I opet bi ponekad u stresu svo to znanje palo u vodu.
Pratim studente, njihova razmišljanja o našoj društvenoj situaciji, divim se njihovom visokom kapacitetu za kritičko mišljenje, a najviše njihovom doslednom “ne”.
I čudim se, kao i odgovoru moje ćerke, kako im to ide tako prirodno i lako, što je nama starijim nezamislivo teško?
Što se tako lako zbunimo, automatski prilagodimo i zaboravimo kuda smo krenuli?
Deluje mi da je jedan deo ovog kompleksnog odgovora u količini traumatizacije kojoj smo bili izloženi.
Izgleda, na svu sreću, da naši potomci i mladi ipak nisu bili “pokošeni” u meri i kojoj smo mi.
Zato nama starijim želim da se što više povežemo sa našim strahom i učimo o njemu – za početak šta radimo kada ne znamo da se bojimo?
A i našim mladima želim da mi stariji istrajemo u ovom procesu, da im ne bi bili prepreka, već saveznici u borbi za pravednije društvo.
Neka nam je srećna transformacija ka slobodi.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja, psihoterapeutkinja, edukatorka i supervizorka, Novi Sad
Stojim u Lidlu u redu za kasu. Iza mene stoji dobro držeća baka, za koju nisam bila sigurna da li je možda stigla pre mene, okrenem se i upitam je koja je prva bila od nas dve, a ona kaže: “ne znam, nešto sam se zamislila”.
Slučajno sam spustila pogled na njena kolica i videla dve tegle pinđura i hleb. Ona uhvati moj pogled i kaže: kupila sam na akciji, tegla po 400 dinara, inače je 600, po toj ceni ga ne bi kupila. Mi smo mala porodica, nama to bude dugo, a i ljuto je, ne može se puno pojesti.”
Izgleda da je protumačila moj pogled tako da je osetila potrebu da se pravda što se što se “luksuzira” sa dve tegle nečega što redovno košta po 600 dinara.
Svi znamo da je populacija penzionera ozbiljno ugnjetena sa niskim primanjima.
Plus su preživeli posleratno siromaštvo, raspad Jugoslavije, različite egzistencijalne nesigurnosti, bombardovanje…
I na sve to transgeneracijski prtljag, koji uopšte nije lak (dva Svetska rata, 500 godina turske okupacije).
Ova baka smo svi mi u nekom aspektu našeg postojanja.
Jer smo svi podložni obmani kada smo ranjivi, a bez dovoljno zaštite.
Obmani da je sva odgovornost na jednoj strani. Strani ranjivih.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja, psihoterapeutkinja, edukatorka i supervizorka, Novi Sad
Ovo je Kawakawa list sa Novog Zelanda.
Istraživanja su pokazala da ovo lišće ima više aktivnih komponenti ako postoje rupe u njemu (gusenice ih naprave žvakanjem).
Deluje mi kao sjajna metafora za naš odnos sa ranjivostima.
Pritiskaju nas sa svih strana da ne budemo ranjivi.
Brane nam da budemo nesrećni čak i oni koji brinu za nas ili koji se tako predstavljaju.
Pogledajte koliko ovaj cvet ima vitalnosti iako ima rupe po sebi.
Šta se dešava sa našom vitalnošću kada ne znamo čega se plašimo, šta nas čini tužnim, šta ne znamo, na koga smo ljuti?
Je li moguće da budemo vitalni bez kontakta sa našim ranjivostima?
Bez njihovog poznavanja i učenja iz njih?
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja, psihpterapeutkinja, edukatorka i supervizorka, Novi Sad
Najvažniji odnos koji možemo imati je odnos sa sobom, a najvažnije putovanje na koje možemo otići je upoznavanje sebe.
Da bi upoznali sebe, moramo provesti vreme sa sobom, ne smemo se plašiti da budemo sami.
Poznavanje sebe je početak mudrosti.”
Aristotel
Verujem da bismo upoznali sebe, uz prethodno rečeno, potrebna nam je i podrška na tom putu.
Podrška kompetentnog i posvećenog drugog.
Još bolje da ih je više. Ako može, “celo selo”.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja, Novi Sad.
Kako može da izgleda izdaja sebe?
Kada ne uvažavamo dešavanja u našem telu.
Kada ignorišemi sopstvene fizičke potrebe.
Kada se smanjujemo da bi se neko drugi osećao većim.
Kada idemo na mesta i sa ljudima koji nam ne prijaju.
I na mnoge druge načine.
Međutim, izdaja sebe i nije tako besmislena kao što se čini na prvi pogled.
To je vrlo inteligentna strategija preživljavanja u okruženju koje insistira na podređivanju.
Podređivanju potrebama jačih, većih i moćnijih.
Onima od kojih zavisimo, miislimo da zavisimo ili se osećamo tako.
Zato ako primetimo da radimo protiv sebe, važno je da izbegnemo samoosuđivanje.
Umesto toga, dobro bi bilo da ostanemo radoznali i zapitamo se šta time želimo ili pokušavamo da postignemo.
I šta to govori o našem iskustvu.
Takođe, vrlo je važno da u procesu traganja za odgovorima potražimo podršku pouzdanih, dobronamernih i kompetentnih drugih.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja
