Najvažniji odnos koji možemo imati je odnos sa sobom, a najvažnije putovanje na koje možemo otići je upoznavanje sebe.
Da bi upoznali sebe, moramo provesti vreme sa sobom, ne smemo se plašiti da budemo sami.
Poznavanje sebe je početak mudrosti.”
Aristotel
Verujem da bismo upoznali sebe, uz prethodno rečeno, potrebna nam je i podrška na tom putu.
Podrška kompetentnog i posvećenog drugog.
Još bolje da ih je više. Ako može, “celo selo”.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja, Novi Sad.
Kako može da izgleda izdaja sebe?
Kada ne uvažavamo dešavanja u našem telu.
Kada ignorišemi sopstvene fizičke potrebe.
Kada se smanjujemo da bi se neko drugi osećao većim.
Kada idemo na mesta i sa ljudima koji nam ne prijaju.
I na mnoge druge načine.
Međutim, izdaja sebe i nije tako besmislena kao što se čini na prvi pogled.
To je vrlo inteligentna strategija preživljavanja u okruženju koje insistira na podređivanju.
Podređivanju potrebama jačih, većih i moćnijih.
Onima od kojih zavisimo, miislimo da zavisimo ili se osećamo tako.
Zato ako primetimo da radimo protiv sebe, važno je da izbegnemo samoosuđivanje.
Umesto toga, dobro bi bilo da ostanemo radoznali i zapitamo se šta time želimo ili pokušavamo da postignemo.
I šta to govori o našem iskustvu.
Takođe, vrlo je važno da u procesu traganja za odgovorima potražimo podršku pouzdanih, dobronamernih i kompetentnih drugih.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja
U negativnom kontekstu engleska reč “entitled”odnosi se na doživljaj osobe da zaslužuje poseban tretman, često bez uzimanja u obzir perspektive ili potreba drugih.
Važno je da se podsetimo da ova potreba kod odraslih ljudi dolazi sa veoma mladog mesta, s obzirom da je normalna kod vrlo male dece.
Kada osetimo da neko zahteva ili traži nešto od nas što značajno prelazi naše granice, što bi se moglo podvesti i pod gore navedeno, naš zadatak je da se čvrsto držimo svog “ne”, ma koliko se plašimo da ćemo izgubiti odnos.
Time pre svega čuvamo sebe, a istovremeno pomažemo i drugoj osobi na njenom putovanju učenja o granicama.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja, Novi Sad.
Neregulisanost našeg nervnog sistema je normalna kada se ne osećamo sigurno.
Kao što je rekao jedan autor, nenormalna reakcija u nenormalnoj situaciji je normalna.
Ako osećamo osuđivanje dok smo ranjivi.
Ako osećamo da će konflikt da ugrozi odnos.
Ako smo doživeli gubitak, žalujemo ili se suočavamo sa velikom životnom promenom.
Ima smisla da je tada naš nervni sistem neregulisan.
Ne možemo biti prisutni i povezani sa drugima kada se ne osećamo sigurno u odnosu.
Niti da pogledamo vedriju stranu života ili da pronađemo nešto dobro kada se suočavamo sa gubitkom, dok žalujemo ili kod velikih životnih promena, posebno neprijatnih.
U takvim situacijama normalno je da se povremeno zaglavimo, ugasimo ili da budemo besni, anksiozni.
Normalno je i svaki put kada se osećamo odbačeno, posramljeno, neviđeno ili kada smo pod svakodnevnim stresom.
Neregulisanost nije pogrešan odgovor.
Neregulisanost je vrlo adekvatan odgovor na situaciju koja nas izbacuje iz ravnoteže.
Kada smo neregulisani, umesto da sebe pritiskamo da to mora što pre da se promeni, dobro bi bilo da se zapitamo:
Koja vrsta podrške mi je sada potrebna?
Šta mi sada može biti od pomoći?
Kako se obično oporavljam u ovakvim situacijama?
Izvor inspiracije: Instagram stranica “Somatic Experiencing Int”, post by Lexy Florentina
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja, Novi Sad.
Zamislite kada bismo tokom naše samospoznaje cenili fazu “radovi u toku”.
Na primer, “baš mi teško ide briga o sebi, deluje mi da imam još dosta toga da naučim na tom planu”.
Ili, “izgovaranje reči “ne” nije ni izbliza lako kao što sam zamišljala”.
“Moja navika da negiram postojanje neprijatnih osećanja je prilično jaka”.
I sve ovo je nastalo u interakciji sa mojom užom i širom okolinom.
Koliko bi nam priznavanje i vrednovanje ovih istina donelo slobode?
I momenata olakšanja jer smo spoznali nešto što nam je bilo važno da spoznamo?
Učenje se dešava i kada shvatimo da ne znamo, da nam je nešto izazov ili da smo ranjiviji nego što smo mislili da jesmo.
Zato je vredno. Iako je neprijatno.
I zato nam je važna faza “radovi u toku”.
Jer bez nje zasigurno ne stižemo tamo gde želimo da stignemo.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja, Novi Sad.
“Kada obrazovanje nije oslobađajuće, san ugnjetavanog je da postane ugnjetavač”.
Freire, P.
Verovatno zato što u tom slučaju ne postoji treća opcija – “ili si vuk ili ovca”.
U ugnjetavačkim kulturama veoma je važno eliminisati kritičko mišljenje, jer je ono pretnja opstanku takvog sistema.
A kritičko mišljenje nam je neophodno da bismo kreirali konstruktivnije opcije, osim gore pomenute dve, koje su destruktivne, svaka na svoj način.
Kada je u pitanju gušenje kritičkog mišljenja, pored suptilnog i otvorenog zastrašvanja, obmanjivanje je druga sila koja na spremčava da mislimo i kritički preispitujemo pojave oko nas, jer se one “podrazumevaju”.
Na primer, da autoriteti “poseduju” znanje, da je naše da ih slušamo i ne preispitujemo to što tvrde.
Preispitivanje u tom slučaju je znak nepoštovanje (a ne korišćenje našeg kapaciteta da mislimo), i možemo biti kažnjeni zbog toga.
Svi mi na žalost u odnosima sa drugima povremeno zauzimamo ulogu i ugnjetavanog i ugnjetavača, je je neminovno da oponašamo ono čime smo bili okruženi.
Iako to svesno ne želimo.
Ova dimamika je posebno važna za psihoterapijski odnos.
Pre svega, zbog asimetrije moći koju taj odnos podrazumeva – terapeut je ima više i samim tim je u većem riziku da je zloupotrebi, što je u osnovi ugnjetavanja.
Ovo ne eliminiše rizik da terapeut povremeno zauzme ulogu ugnjetavanog u odnosu sa klijentom. Pre svega zato što smo svi mi iskusili ugnjetavanje – bez obzira što smo profesionalci, i dalje smo ljudska bića koja žive u takvom sistemu.
Prema perspektivi Relacione TA, i zato što nema efikasnijeg načina da nas klijent (nesvesno) poduči o svom iskustvu, nego da na svojoj koži osetimo kroz šta je prošao.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja i psihoterapeutkinja, Novi Sad
“Ljudi u zajednici počinju da razmišljaju i žive drugačije kao odgovor na njihovu materijalnu situaciju i odnose koje imaju oko sebe”(Williams, 2021 prema Minikin 2023, p. 88)
Kada je u pitanju materijalna situacija, jeste li primetili da kada smo siromašni nacionalizam nam postaje važniji od ekonomije?
Isto tako, kako nam se poboljšava ekonomska situacija, tako nam bledi interesovanje za nacionalističke teme.
Ovo samo govori koliko smo skloni da nas “prevedu žedne preko vode”.
Koliko nas ranjivost poput siromaštva oslabljuje, da smo spremni da progutamo toliko veliku laž.
Slično je i sa drugim ranjivostima, kao što su manjak ili nedostatak podrške, sigurnih odnosa, razumevanja i sl.
Možda je zato dobro da sebi postavimo određena pitanja s vremena na vreme:
Je li meni ovo stvarno prioritet?
Živim li u skladu sa svojim vrednostima?
Imam li podrške koliko mi je potrebno?
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad
Pre tačno 10 godina otputovala sam SAMA u Japan da polažem usmeni deo ispita CTA – da bih stekla zvanje međunarodno sertifikovanog transakcionog analitičara u oblasti psihoterapije.
Nisam bila svesna koliko sam “stisla zube” i bez dovoljno podrške prihvatila se veoma teškog zadatka i otputovala SAMA na daleki istok.
Sa ove tačke gledišta to mi deluje strašno, iako sam svesna da to tada nisam smela da vidim, jer bi “otvaranje očiju” donelo i preplavljujući strah.
Ovo je primer kako nam disocijacija pomaže da preživimo veoma stresne događaje.
Sada, 10 godina kasnije mnogo toga se promenilo.
Izgleda da sam naučila da je tražim podršku, i pre svega da izaberem ljude koji mi je žele i mogu pružiti.
Počrtkom oktobra 2023. položila sam prvi deo mog TSTA ispita, “probila led” na putu da postanem stalni edukator i supervizor u transakcionoj analizi za oblasti psihoterapije.
Ovo ne bi bilo moguće bez podrške mojih supervizora (imam ih nekoliko), a najviše moje glavne supervizorke Karen Minikin.
Takođe i organizatora ispita, koji svoj posao rade kako samo svaki kandidat može poželeti.
Ali i podrške mojih prijateljica, koleginica i kolega, koji su me ovih dana redovno kontaktirali da čuju kako se nosim sa strahom.
Slušali su, razumeli su i mogli su da podnesu da mi je teško.
Ako se osvrnem na prethodnih 10 godina, najvrednije što sam naučila je da mi je podrška značajnih ljudi najveći “kapital” koji želim da imam.
P.S. Na slici je za mene najznačajniji slajd koji sam videla na sastanku pre ispita.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog, psihoterapeut, edukator & supervizor, Novi Sad
“Dužnost svakog građanima je da se interesuje za događaje u svetu, da ga ne bi preplavili, i ne samo njega, nego i ostale ljude.
Profesionalci koji su duboko zabrinuti, a koji se bave pročavanjem čoveka i prirode, ne smeju biti rezervisani, već moraju reći svetu ono što znaju o njegovoj verovatnoj budućnosti.
Čak i po cenu toga da budu kritikovani i imaju probleme zbog onoga što govore.
Nije više mudro da se naučnici suzdržavaju da izraze svoje mišljenje i da izvrše jak uticaj u pokušaju da promene trend istorije”.
Ovo je napisao Erik Bern, osnivač transakcione analize davne 1947. godine u svojoj prvoj knjizi “Um u akciji”, 10 godina pre nego što je osnovao ovaj novi psihoterapijski pravac.
Izgleda da su ove reči relevantne za svaki period našeg postojanja.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog, psihoterapeut, edukator & supervizor, Novi Sad
