Da li Vam se dešava da se iznova osećate manje vredno u prisustvu određenih ljudi?
Kao da na nekom (psihološkom) nivou komunikacije imate ugovor da Vi vredite manje.
Jedna od manifestacija takvog “ugovora” jesu česte „šale“ na Vaš račun. Zatim kritikovanje na sitno, skoro za nevažne stvari. I isticanje Vaših “loših” osobina koje Vi i ostale osobe iz Vašeg okruženja retko primećujete.
Continue reading Osećanje manje vrednosti i odnosi sa drugima
Koliko puta Vam se desilo da se ljutite na sebe što niste rekli šta mislite ili što niste odreagovali u datom momentu?
Ako je Vaš odgovor mnogo puta, moguće je da verujete da ne mislite dovoljno brzo da biste smislili odgovor u određenoj situaciji.
Ovaj izostanak reakcije uglavnom ima veze sa zabranom na konflikte, a ne sa sposobnošću (brzog) mišljenja.
Da biste postigli da reagujete kako želite, važno je da znate da to ne mora biti u momentu kada se desila “situacija”. Ne radi se ni o kakvom hitnom slučaju, da bi za naknadno reagovanje bilo previše kasno. Pošto nije pitanje života i smrti.
Sasvim je u redu da kod kuće naknadno razmislite o svemu i osmislite kako ćete reagovati.
Ako se odlučite da kažete šta Vam je zasmetalo u komunikaciji sa nekom osobom, to ćete učiniti sledeći put kada se vidite ili čujete. Npr. “razmišljala sam o onom što si rekao….hoću da ti kažem šta mislim o onome o čemu smo prethodni put razgovarali…zasmetalo mi je prošli put….”.
Imajte na umu da je naknadno postavljanje granica efikasno i da niste mnogo propustili što niste odmah odreagovali.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Šta sa mnom nije u redu kada me tako tretiraju?
To je jedno od pitanja koje sebi postavljaju ljudi koji imaju problem da kažu “Ne”.
Ako krećete od pretpostavke da bi se drugi ponašali bolje prema Vama da to zaslužujete, moguće je da su Vam u detinjstvu važni odrasli poručivali da ste Vi krivi što se drugi prema Vama tako (loše) ophode.
Continue reading “Šta sa mnom nije u redu?”
Ako ste često frustrirani, ljuti ili netrpeljivi samo u odnosu sa pojedinim važnim osobama, moguće je da je ta osoba više odsutna nego prisutna.
Posebno je zbunjujuće ako je ta osoba fizički tu, ali mentalno nije. Mislima je van prostora u kome se nalazite. Tako da nema kontakta između vas, iako ste jedno pored drugog.
Moguće je čak da ne razumete Vaša osećanja i ponašanja, pa se počinjete preispitivati otkud takvo reagovanje.
A takva reakcija je normalna. Radi se o tome da Vam nedostaje prisustvo važne osobe. I to duže vreme.
Samim tim, nemoguće je da budete zadovoljni odnosom.
Dr Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Postoji jedna vrsta komplimenata koje niko ne voli. To su lažni komplimenti.
Onaj ko upućuje lažni kompliment obično želi da ostvari neki cilj – neki konkretan interes i/ili psihološku dobit, kao što je doživljaj kontrole i moći nad osobom kojoj upućuje takve poruke.
Ako niste gladni priznanja od osobe koja se služi lažnim komplimetima, nećete ih prihvatiti. Moguće je da ćete biti ljuti zbog pokušaja manipulacije.
Međutim, ako ste gladni priznanja, posebno ako dolazi od važne osobe, obradovaćete se i lažnim komplimetima. Ignorisaćete njihovu sladunjavost.
Kako budete napredovali u procesu samoprihvatanja, tako ćete biti sve manje prijemčivi i sve manje tolerantni na ovakvu vrstu poruka.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Kada se osećate krivim za nešto za šta ne možete biti odgovorni, ne možete se ponašati konstruktivno.
Na primer, krivite sebe što niste bili dobar roditelj bratu/sestri ili što ne osećate radost u prisustvu roditelja.
Continue reading Nezaslužena krivica
Ono što može da unesrećuje ljude jeste nada da mogu nešto da učine da bi bili prihvaćeni od strane određenih osoba.
Takva nada može da Vas motiviše na različite poduhvate, često na granici Vaših mogućnosti. Ali i pored toga, u odnosu sa određenim ljudima ništa se ne menja.
Zato što njihovo prihvatanje ili neprihvatanje nema mnogo veze sa Vašim postupcima.
Velika je stvar videti da Vas neki ljudi neće prihvatiti ma šta da uradite.
Nakon toga neće biti iznenađenja što se stalno isto ponavlja. Niti razočaranja nakon još jedne izgubljene nade.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Ako Vas relativno često “obuzima” bes, postoji mogućnost i da puno trpite u odnosima.
Da nakupljate ljutnju, ne reagujete, jer se plašite da imate konflikt….I onda kada se “čaša prepuni”, burno reagujete. Nakon toga osećate stid ili krivicu, i još jednom potvrdite da je bolje da izbegavate konflikte.
Ako želite da Vaša ljutnja ne bude preplavljujuća, jako je važno da kažete kada Vam nešto smeta. Jer ako to ne uradite, neiskazana ljutnja će da kvari odnos i polako puni čašu, koja će se preliti pre ili kasnije.
Da bite bili sigurni da izražavate ljutnju na adekvatan način, uradite to u sledeća tri koraka:
Ovaj način nije garancija da će druga osoba uvažiti Vašu primedbu, ali jeste način da Vi uvažite sebe.
I to veoma pomaže da ljutnja ne bude “obuzimajuća”.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Test samopoštovanja može da bude i izbor ljudi sa kojima ostajete u komunikaciji, posebno u privatnoj sferi.
Ako tu ima onih sa kojima se osećate manje vredno, a ipak održavate odnos, verovatno verujete da ne vredite dovoljno. Inače to ne biste trpeli.
Continue reading Samopoštovanje