Svaki čovek želi da ga drugi ljudi razumeju. Ova želja je deo ljudske potrebe za kontaktom i odnosom sa drugima.
Kada imamo doživljaj da nas drugi razumeju, osećamo se povezano sa njima. Tada smo otvoreni i spremni da tražimo još kontakta.
Kada osećamo da nas drugi ne razumeju, imamo tendenciju da se povučemo iz odnosa, branimo se ili da ćutimo.
Ne moram posebno naglašavati koliko je važno da klijent ima doživljaj da ga psihoterapeut razume. Ako klijent nema takav doživljaj, neće biti progresa u psihoterapijskom procesu.
Usklađenost (eng. Attunement) psihoterapeuta sa klijentom je način da se postigne da klijent ima doživljaj da ga psihoterapeut razume.
Šta bi to tačno značila usklađenost sa klijentom?
⇒ Da psihoterapeut razume šta klijent misli i kako misli. To je ono što psihoterapeuti često razumeju kao empatiju.
⇒ Da psihoterapeut razume kako se klijent oseća i odgovora recipročnom emocijom. Emoconalna usklađenost se razlikuje od emocionalne empatije – kada terapeut oseća ono što oseća klijent, tj. deli klijentovo emocionalno iskustvo. Emocionalno usklađen terapeut ide dalje od empatije, odgovara na klijentovu emociju svojom iskrenom emocijom. Takođe, imenuje osećanja koja prepoznaje kod klijenta, a kojih klijent još uvek nije svestan.
Kada psihoterapeut ne pokazuje emocionalnu usklađenost, to klijenta obično vodi u retraumatizaciju. Što znači da se u terapijskoj situaciji rekreira ista vrsta bola i pozivaju se iste one odbrane koje je klijent ranije iskusio.
⇒ Da se psihoterapeut prilagođava klijentovoj brzini procesiranja informacija i osećanja, umesto da očekuje od klijenta da se prilagodi njegovom tempu.
⇒ Da psihoterapeut ima duplu perspektivu – da vidi klijenta na aktuelnom uzrastu i uzrastu na koji je regredirao (uzrast klijenta u ego stanju Deteta).
Ljudi obično nisu svesni kada regrediraju, posebno kada se u sadašnjosti dešava nešto što okida stara osećanja i verovanja. Važno je da psihoterapeut opazi kada se desi regresija kod klijenta, da bi postigao da razvojnu usklađenost.
Razvojna usklađenost bi značila da psihoterapeut vodi računa o svom tonu i izboru reči, a na osnovu procene uzrasta na koji se klijent vratio. Ne koristimo iste reči i ton sa detetom koje ima tri, pet, sedam ili 13 godina.
Uz to, psihoterapeut pokazuje poštovanje i prema klijentovom Odraslom delu ličnosti. Na primer, “probaj sada da staviš analizu na stranu i reci mi kako je biti “crna ovca” u porodici?”
Kako proceniti uzrast klijentovog ego stanja Deteta?
Na osnovu klijentovog doživljaja – klijent kaže da se oseća npr. kao da je u prvom razredu.
Na osnovu istorijskih informacija koje nam daje klijent. Npr. da je majka otišla kada je imao pet godina.
Poznavanjem razvojne psihologije, tj. normalnih karakteristika različitih perioda dečijeg razvoja.
Praćenjem kontratransferne reakcije, čiji kvalitet može da ukazuje koliko godina ima klijentovo ego stanje Deteta u datom momentu.
Razvojna usklađenost sa klijentom obezbeđuje da klijentove odbrane popuste i da postane spreman da oseti bol koji je povezan sa njegovim ranijim iskustvima, a da se ne desi retraumatizacija. Samim tim se otvara mogućnost dostizanja terapijske promene.
Kada smo usklađeni sa klijentom, time ojačavamo terapijsku alijansu.
Klijent tada ima doživljaj da je psihoterapeut prisutan, da je u kontaktu sa njim, da prepoznaje, validira i normalizuje njegovo iskustvo.
Zbog svega navedenog klijent se oseća sigurno. Ne plaši se da će biti napadnut ili pogrešno shvaćen, zna da terapeut radi u njegovom najboljem interesu.
Takođe, stavlja se na proveru sistem uverenja koja služe samozaštiti, zahvajujući korektivnom iskustvu u odnosu sa psihoterapeutom.
Što jeste put ka stabilnoj promeni.
Izvor: Erskine, R., Moursund, J, Trautman, R. (2014). Beyond Emphaty: a therapy of contact-in-relationship. Routledge, New York.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, edukator i supervizor iz Transakcione analize u oblasti psihoterapije
