Mislite li da je slabost ako pustite suzu kada Vam se plače, posebno pred drugim ljudima?
Ili ako se osećate uplašeno, nesigurno ili uznemireno u neprijatnim situacijama?
Ako je Vaš odgovor DA, preporučujem da redefinišete pojmove slabosti i snage.
Zato što naša snaga leži upravo u tome da nam je važnije kako se osećamo nego šta će drugi ljudi misliti o nama.
Što je jedan od pokazatelja da prihvatamo sebe takvi kakvi jesmo.
Kao i u tome da smo u kontaktu sa našim osećanjima, i prijatnim i neprijatnim.
Kontakt sa neprijatnim osećanjima je posebno važan, jer nam pomaže da prepoznamo da nas nešto ugrožava. Samim tim, imamo mogućnost da učinimo nešto povodom toga.
Dakle, slabim nas čini to kada nam je teško da prepoznamo i pokažemo osećanja, a ne obrnuto.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Navika da sebe krivimo kada nas neko maltretira potiče iz detinjstva.
Radi se o mudroj dečijoj strategiji, koja omogućava doživljaj kontrole – ako sam ja loš, mogu i da se “popravim”.
U suprotnom, osećali bismo se prestrašeno, jer je neko od koga zavisimo opasan za nas.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
“Što me opsedaju misli o beznačajnom događaju”?
Na primer, što mi je koleginica grubo odgovorila ili što mi je poznanica uputila kritiku?
Čim Vas “opsedaju” misli o nečemu, to znači da se desilo nešto važno. Ma koliko Vi mislili da “ne bi trebalo”.
Verovatno Vas je ta, ne baš značajna situacija, po nekim aspektima podsetila na ranije događaje, koji su na određeni način bili traumatični za Vas.
Kao što vojnika koji je došao sa ratišta crvena boja podseti na krv. I brojne druge strašne slike onoga što je tamo doživeo. Iako na prvi pogled ne možemo povezati crvenu boju i ratne traume.
Traumatično je ako su Vam npr. roditelji pretili odbacivanjem kada niste bili poslušni.
Tako da Vas je možda sadašnji, ne baš tako značajan grubi komentar, “vratio” u situaciju kada ste bili preplašeni za Vaš opstanak. I aktivirao staru preplavljujuću zastrašenost.
Da biste sebi pomogli u ovakvim situacijama, možete uraditi nekoliko stvari.
Pre svega, da se podsetite da se desilo nešto važno za Vas, čim Vas preokupira. Umesto da osuđujete sebe što se pokrećete oko “nebitnih” stvari i “dozoljavate” sebi da Vas muče “sitnice”.
Takođe, važno je da ne prisiljavate sebe da prestanete da mislite “o tome” ako Vam ne uspeva distrakcija (preusmeravanje pažnje na nešto drugo).
Probajte da prepoznate kako se osećate dok vrtite iste misli po glavi (ruminirate). Postoji velika mogućnost da ćete prestati, nakon što dođete u kontakt sa Vašim neprijatnim osećanjima.
Isceljenje od trumatskih iskustava se može desiti uz profesionalnu pomoć. Jednako kao da imate upalu pluća ili pokvaren zub.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Kako se nositi sa gubitkom posla?
Šta ako neko razvije paničnu ili depresivnu reakciju na tu situaciju?
Da li je u tom slučaju dovoljno “pozitivno razmišljanje?
Moj odgovor: gubitak posla je veoma stresan događaj, i normalno je da ljudi reaguju intenzivnim osećanjima. U početku osoba biva izbačena iz ravnoteže, ali se u dogledno vreme adaptira na promenu.
Ako se nečija reakcija na ovakvu vrstu stresa manifestuje kroz panični ili depresivni poremećaj, verovatno takva osoba ima problem da oseća neprijatna osećanja, ili da voli sebe i kada ne ostvaruje zadate ciljeve.
Kada klijent na psihoterapiji dođe do ovih saznanja, obično nakon toga napravi promenu i na ličnom i na poslovnom planu.
Na kraju psihoterapijskog procesa postigne da voli sebe i kada se oseća neprijatno ili kada mu ne ide. Kao i da se profesionalno bavi sa onim što je u skladu sa njegovim interesovanjima.
Pozitivno razmišljnje u ovom slučaju ne samo da nije dovoljno, nego nije ni korisno, pošto obično nije autentično – malo ko veruje da će sve biti u redu kada okolnosti ne ukazuju na to. Takođe, kontraproduktivno je da pored objektivnih teškoća koje ljudi imaju u ovoj teškoj životnoj fazi, još sebe maltretiraju da moraju da “misle pozitivno”.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi sad.
Nije dobro da postojanje odnosa sa nekim bude važnije od naših želja ili potreba.
Budite sebi važniji od odnosa koje imate sa drugim ljudima.
Time će zajedničko vreme biti kvalitetnije.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Jednostavan “recept” za dobar život:
Imajte dovoljno sati sna.
Jedite kvalitetno, pijte dovoljno vode.
Obucite se udobno.
Uživajte bar dva sata dnevno.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
“Što se sada osećam loše, kada mi je objektivno gledano dobro?”
Ovo pitanje mi često postave klijenti.
Kada smo preokupirani preživljavanjem, bukvalno ili psihološki, nije nam do bavljenja sobom. Jer je preživljavanje prioritet.
Kada postavimo život na dobre i stabilne osnove, tada imamo prostora da se bavimo sobom – šta je to što ne štima, čega smo gladni ili šta nas žulja.
Što je još jedan dokaz koliko je mudro naše biće.
Ako i Vi razmišljate na sličan način, važno je da znate da je normalno da primetite da Vam “nije dobro” tek kada Vam to dozvole životne okolnosti. I kada ste dovoljno osnaženi da pogledate šta ne valja.
Kada živite u domu kakvom želite, sa kim želite, niste opterećeni golom egzistencijom, radite solidan posao, tada može da postane vidljivo šta sve treba da se promeni da biste istinski živeli.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Neki mladi ljudi se veoma plaše odrastanja. Odraslost vide kao sumoran period života, koji čine samo obaveze, i u kojem nema užitka.
Jedna od manifestacija tog straha može biti zastoj u studiranju, posebno pred sam kraj fakulteta.
Pošto su ceo život posmatrali svoje roditelje koji su bili nezadovoljni, namrgođeni i opterećeni. I naravno zaključili da odraslost može biti isključivo takva. Druge modele čak možda nisu ni sretali.
Kada mi dođu klijenti sa ovim problemom, pomognem im da primete da postoje i odrasli koji se dobro zabavljaju.
Ako i Vi na ovaj način vidite odraslost, probajte da primetite odrasle ljude koji žive punim plućima. A nakon toga vidite šta rade drugačije od ostalih.
Odrasli ljudi koji žive, umesto da životare, rade posao koji vole, u okruženji koje im odgovara.
U emotivnim vezama rešavaju probleme, umesto da ih guraju pod tepih.
Ostvaruju ciljeve koje žele, a ne koje “bi trebalo”.
Spremni su da uđu u konflikt i da kažu ne.
Smeju da osećaju neprijatna osećanja i koriste ih kao putokaz u životu.
Rade stvari dovoljno dobro, umesto savršeno.
Rastu i razvijaju se koliko im je potrebno, uprkos preprekama na koje nailaze.
I, veoma važno, uživaju u “sitnicama” svakodnevno.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Ljudi koji imaju problem da osete ili izraze ljutnju, potiskuju je, jer se plaše da će biti odbačeni ako je pokažu.
Međutim, istina je da “kada potiskujete ljutnju, postajete depresivni ili grubi, a šanse da Vas drugi odbace su iste kao i da ste se naljutili na njih.
Potisnuti bes je nepredvidiv – može da eksplodira u bilo kom trenutku. A kada se to desi, obično se ne može savladati.”
Susan Forward & Craig Buck
Ako želite da pokazujete Vašu ljutnju na primeren način, veoma je važno da je izrazite svaki put kada je osetite.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
