Neki ljudi ne znaju šta žele. Toliko dugo se nisu ponašali u skladu sa svojim željama da su jako udaljili od njih.
Ako je i Vama je teško da navedete šta želite, verovatno ste dugo pre toga zanemarivali sebe u tom aspektu.
Dobar početak ponovnog uspostavljanja kontakta sa željama može biti da se prisetite šta Vas je činilo zadovoljnom u detinjstvu. Na primer, ako ste voleli da se igrate u grupi, verovatno Vam i sada godi da se družite sa ljudima.
Nakon toga se možete prisetiti šta Vam je ranije pričinjavalo zadovoljstvo, nakon što ste odrasli. I da isprobavate jednu po jednu stvar da biste videli da li se tu sada nešto promenilo.
Treći korak bi bio da smislte bar tri stvar za koje mislite da bi Vam eventualno mogle goditi i da isprobavajući osetite koliko se pronalazite u njima.
Da biste ovaj proces uspešno završili, potrebno je da budete svesni da Vam je potrebno vreme. Ići ćete mic po mic i odjednom ćete primetiti “da je trava porasla”.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Poznato je da su um i telo povezani. I da se naša uverenja odslikavaju na telu. Na primer, negativan doživljaj sebe se vidi i po telesnom držanju, koje je uglavnom povijeno ili naglašeno pravo. Ne možemo ni zamisliti istovremeno postojanje depresije i sjaja u očima ili anksioznosti i opuštenih mišića.
Kako menjamo uverenja, tako se dešavaju i promene na telu. Određeni zgrčeni mišići postaju opušteni kada neka nerealistična uverenja zamenimo sa realističnim.
Ali, promena može da se dešava i u obrnutom smeru.
Dobar primer su praktikovanje masaže ili troslojnog disanja. Kada se bavimo telom, naše misli se sve više se tiču ovde i sada, a sve manje tamo i onda. Što nam pomaže da jasnije mislimo.
Lakše je imati zdrav duh kada se bavimo i telom.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Ivo Andrić je rekao “treba porasti do jednostavnosti”.
A neki psihoterapeuti bi rekli da treba porasti do deteta.
Jer odrasli zaborave mnoge stvari u kojima su deca nepogrešiva.
Continue reading Šta možemo naučiti od dece?
“Baš sam glupa…nisam to smela ovako…nikada ne uradim kako treba….uvek podbacim…” primeri su samomaltretiranja kada u nečemu pogrešimo.
Ovakav pristup greškama je veoma toksičan – osećate se loše, a time ne možete sprečiti da pravite greške.
Često je broj gešaka obrnuto proporcionalan iskustvu. Više iskustva – manje grešaka i obrnuto.
Continue reading Greške
Gledanje fotografija iz detinjstva može da bude veoma korisno za bolje upoznavanje sebe.
Kada pogledate sebe kao devojčicu ili dečaka, šta vidite na većini tih fotografija? Vidite li zadovoljno dete, sa puno životne energije? Ili joj/mu pogled boje usamljenost, nesigurnost, stah, krivica?
Poznavati i voleti dete u sebi preduslov je kvalitetnog života.
Psihoterapija je jedan od načina na koji to možete postići.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Kolega me je pitao da pojasnim šta znači ova rečenica.
Ako Vaši roditelji nisu prepoznavali Vaše potrebe ili nisu odgovarali na njih, to je u značajnoj meri doprinelo Vašem osećanju stida.
Jer dete obično sebi objasni da sa njim nešto nije u redu jer je mama često “nervozna”, tata odsutan, nema pohvala i sl.
Da ne govorim koliko je samoomalovažavanje intenzivano kod zlostavljane dece.
Stid će biti još intenzivniji ako su roditelji okrivljavali dete da je “osetljivo, plačljivo, uplašeno, zahtevno”…kao da to nije normalna reakcija na takve okolnosti.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
Ako ste odrastali uz etiketu da ste plačljivi, verovatno imate problem da pustite suze. Pošto je plakanje na taj način konotirano kao nešto loše.
A zapravo, plakanje je znak da ste mentalno jaki. Ako plačete, to znači da ste:
U kontaktu sa Vašim emocijama.
Continue reading Plakanje
Najslađe su pobede nad samim sobom.
Kada se neko ko je inače navikao da ugađa drugima založi za sebe, to je neprocenjivo.
U početku to obično izgleda traljavo – da kažemo šta mislimo, osećamo ili želimo uprkos strahu koji osećamo…
Continue reading Pobede nad samim sobom
Dodir je veoma moćan kanal komunikacije. I u dečijem dobu posebno važan, s obzirom da ostali kanali nisu dovoljno razvijeni.
Ako se prisetite dodira Vaše majke ili oca, dok su Vas grlili, držali za ruku, kupali ili uspavljivali, setićete se i šta Vam je taj dodir govorio.
Da li je to uglavom bio dodir ljubavi i nežnosti ili frustracije i tereta?
Continue reading Značaj dodira
