Kada se osećate krivim za nešto za šta ne možete biti odgovorni, ne možete se ponašati konstruktivno.
Na primer, krivite sebe što niste bili dobar roditelj bratu/sestri ili što ne osećate radost u prisustvu roditelja.
Kao da je moguće da dete bude dobar roditelj. Ili da se radujete nekome sa kim Vaše potrebe uglavnom nisu uvažene.
I onda pokušavate da “ispeglate” krivicu. Tako što sada preterano ugađate zbog navodnih propusta iz prošlosti ili terate sebe da osećate nešto što ne osećate.
U oba slučaja nagomilavate nezadovoljstvo jer radite protiv sebe. Samim tim, ne možete biti dobri ni za sebe ni za druge.
Da biste se oslobodili takve vrste krivice potrebno je da uvidite sledeće:
- Nije Vaša odgovornost što niste bili dobri u zadacima koji su bili neprimerenim Vašim godinama. Već je kod onoga ko Vam je taj zadatak dodelio.
- Takođe, Vaša odgovornost u odnosima je 50%, a ne 100%. A kada su u pitanju relacije odraslih i dece, većina odgovornosti je kod odraslih.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.