“Nije neophodno da oprostite roditeljima koji su bili toksični po Vas, da biste se osećali bolje i promenili život.
Ovo se posebno odnosi na jedan aspekt opraštanja, a to je skidanje odgovornosti.
Odgovornost za neki postupak može ići u dva pravca. Spolja, na ljude koji su Vas povredili, ili unutra, na Vas. Dakle, Vi možete oprostiti roditeljima, ali ćete zauzvrat mrzeti sebe, tj. biti anksiozni i depresivni.
Skidanje odgovornosti jedna vrsta poricanja – da se pravimo da to što se desilo i nije bilo tako strašno. Što će nas sprečiti da dođemo u kontakt sa potisnutim osećanjima, posebno besom.
Opraštanje se može desiti tek na kraju emocionalnog spremanja, ne na početku.
Potrebno je da se razljutite zbog onoga što Vam se desilo. I da odtugujete nad činjenicom da nikada niste imali roditeljsku ljubav za kojom ste čeznuli.
Nemojte umanjivati ili porocati štetu koja Vam je napravljena.”
Susan Forward & Craig Buck
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
