Neki mladi ljudi se veoma plaše odrastanja. Odraslost vide kao sumoran period života, koji čine samo obaveze, i u kojem nema užitka.
Jedna od manifestacija tog straha može biti zastoj u studiranju, posebno pred sam kraj fakulteta.
Pošto su ceo život posmatrali svoje roditelje koji su bili nezadovoljni, namrgođeni i opterećeni. I naravno zaključili da odraslost može biti isključivo takva. Druge modele čak možda nisu ni sretali.
Kada mi dođu klijenti sa ovim problemom, pomognem im da primete da postoje i odrasli koji se dobro zabavljaju.
Ako i Vi na ovaj način vidite odraslost, probajte da primetite odrasle ljude koji žive punim plućima. A nakon toga vidite šta rade drugačije od ostalih.
Odrasli ljudi koji žive, umesto da životare, rade posao koji vole, u okruženji koje im odgovara.
U emotivnim vezama rešavaju probleme, umesto da ih guraju pod tepih.
Ostvaruju ciljeve koje žele, a ne koje “bi trebalo”.
Spremni su da uđu u konflikt i da kažu ne.
Smeju da osećaju neprijatna osećanja i koriste ih kao putokaz u životu.
Rade stvari dovoljno dobro, umesto savršeno.
Rastu i razvijaju se koliko im je potrebno, uprkos preprekama na koje nailaze.
I, veoma važno, uživaju u “sitnicama” svakodnevno.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
