Nakon dve godine volonterskog staža na Klinici za psihijatriju na početku moje karijere, pre više od 20 godina, mislila sam da sam završila sa volonterskim aktivnostima.
Prošle nedelje sam imala puna tri dana volonterskih aktivnosti, i pored umora, osećala sam se zadovoljno što mogu da služim zajednici kojoj osećam da pripadam.
Za mene potpuno novo iskustvo nakon dugo vremena.
Po prvi put sam se našla u ulozi ispitivačice na TSTA ispitima u organizaciji ITAA – međunarodne asocijacije za transakcionu analizu.
To su ispiti za najviša zvanja u oblasti transakcione analize, na kojima sam i ja bila kandidatkinja pre godinu dana.
I po prvi put sam, nakon isto toliko godina, prošetala studentskim kampusom kada sam držala radionicu studentima u blokadi.
Tamo sam naišla na parkirane traktore, koji su tu da bi se našli u zaštiti naših studenata kada krenu u blokade ili protestne šetnje.
Osećanje pripadanja je očigledno za mene veliki motivator da uzvratim zajednici koju osećam svojom.
Osećanje pripadanja može da nas motiviše na razne stvari, nekada čak da se odreknemo svog integriteta, osećanja i dostojanstva, samo da bismo pripadali.
Kada nađemo zajednicu koja promoviše vrednosti koje su i naše lične, pripadanje postaje blagotvorno za naše celokupno mentalno zdravlje.
I tada nam nije teško da dajemo.
Naprotiv, davanjem hranimo sopstvenu dušu.
Zato je važno da istrajemo u borbi za zajednicu kakva nam je potrebna.
Da ne bismo izgubili svu našu vitalnost dok se uklapamo tamo gde ne pripadamo.
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja, psihoterapeutkinja, edukatorka i supervizorka, Novi Sad
