Ovo je Kawakawa list sa Novog Zelanda.
Istraživanja su pokazala da ovo lišće ima više aktivnih komponenti ako postoje rupe u njemu (gusenice ih naprave žvakanjem).
Deluje mi kao sjajna metafora za naš odnos sa ranjivostima.
Pritiskaju nas sa svih strana da ne budemo ranjivi.
Brane nam da budemo nesrećni čak i oni koji brinu za nas ili koji se tako predstavljaju.
Pogledajte koliko ovaj cvet ima vitalnosti iako ima rupe po sebi.
Šta se dešava sa našom vitalnošću kada ne znamo čega se plašimo, šta nas čini tužnim, šta ne znamo, na koga smo ljuti?
Je li moguće da budemo vitalni bez kontakta sa našim ranjivostima?
Bez njihovog poznavanja i učenja iz njih?
Dr Danijela Budiša Ubović, psihološkinja, psihpterapeutkinja, edukatorka i supervizorka, Novi Sad
