Ako duže vreme radite više od osam sati dnevno, velika je verovatnoća da ste radoholik.
Preteran rad može biti način izbegavanja bliskosti i neprijatnih osećanja, uključujući i osećanje manje vrednosti.
Pored ovih značajnih funkcija preteranog rada, njime stičete i priznanje okoline – npr. dobijajući epitet da ste “vredni” zato što mnogo radite.
Proverite sa sobom koliko vremena investirate u posao, a koliko u bavljenje sobom, porodicom, odnosima sa važnim ljudima? Ako je disproporcija velika, moguće je da se radom štitite od bliskosti.
U slučaju da ste doživeli značajan gubitak, kao što je smrt važne osobe ili razvod, a radite jednakim ili čak većim intenzitetom, moguće je da izbegavate proces žalovanja, koji je neophodan da biste prihvatili gubitak.
Ako se osećate loše u slobodno vreme, smatrate da Vam “samo gluposti padaju na pamet kada ne radite”, verovatno uslovno prihvatate sebe – vredite samo kada nešto “proizvodite”.
Preteran rad je oblik (samo)maltretiranja.
Ali i način da prevaziđete probleme koji su u njegovoj osnovi.
Zato ne očekujte od sebe da odustanete od preteranog rada dok ne rešite ono što ga uzrokuje.
Za početak je važno da budete svesni šta je u osnovi Vaše potrebe da preterano radite, umesto da sebe uveravate da ne može drugačije.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
