Nepokazivanje protesta (neću, ne odgovara mi i sl.) je podloga za osećanje bespomoćnosti.
Najčešće se dešava iz straha, koji obično ima veze sa našom istorijom, u kojoj je pravo na protest ukinuto.
Pravo na protest se ukida kroz etiketiranje, omalovažavanje, fizičko zlostavljanje, i dr. kada se neko pobuni.
Uverenje koje često čujem od klijenata sa ovim iskustvom je: “ako se bunim, to znači da sam problematičan /težak/ negativan” ili predviđanje “kao da će se desiti neka katastrofa posle toga”.
Protest ima funkciju zaštite naših granica. I kada iz straha puštamo druge da ih prelaze, osećamo se bespomoćno.
Kada uspete da prevaziđete ovaj strah (što se obično dešava u radu sa senzitivnim psihoterapeutom), osetićete sve čari pokazivanja protesta.
I praktične, jer će Vam se povećati socijalna moć i samim tim ćete imati bolje okolnosti za svakodnevno funkcionisanje.
A i psihološke, jer ćete steći doživljaj da je “volan u Vašim rukama”.
Dr sc. Danijela Budiša Ubović, psiholog i psihoterapeut, Novi Sad.
